Da li se bliži kraj buvljacima u Srbiji? Najveće žarište robe s lažnim markama je u Pančevu (FOTO)

- Kod nas postoji nekoliko takvih lokacija, a kao jedno od žarišta prepoznata je buvlja pijaca u Pančevu. To je verovatno roba koja je tu stigla nezakonito, sivim tokovima - objašnjava Despotović

Evropska unija prepoznala je Srbiju kao "efikasnu u borbi protiv sive ekonomije", ali na pijacama se i dalje "na kamare" prodaje obuća i odeća sa falsifikovanim natpisima poznatih robnih marki. Tržišna inspekcija zajedno sa Upravom Carina radi intenzivno na otkrivanju "sivih tokova" i uništavanju takve robe, ali problem evidentno postoji, kako kod nas, tako i svugde u svetu i ne nazire mu se kraj.

Preporučujemo

Pljačka na buvljaku na Novom Beogradu: Migranti joj oteli pantalone, oborili drugog prodavca i pobegli! (FOTO)

Seli se stari buvljak u Pančevu

Vera Despotović, viši savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija ističe da mesta na kojima se krivotvorena roba prodaje postoje svuda u svetu i da sve zemlje rade na suzbijanju toga dok se problem ne iskoreni.

- Po evropskim zemljama postoji na desetine takvih pijaca, pa čak i u SAD, koje važe za najuspešnije u borbi protiv sive ekonomije. Kod nas postoji nekoliko takvih lokacija, a kao jedno od žarišta prepoznata je buvlja pijaca u Pančevu. To je verovatno roba koja je tu stigla nezakonito, sivim tokovima - objašnjava Despotović.

Svakodnevni nadzor inspekcije postoji i to je, smatra, dalo rezultate jer krivotvorenje i siva ekonomija nisu zastupljeni kao ranije, ali veliki problem predstavlja i internet, jer "pijace su mali problem u odnosu na internet".

Prema nekim podacima, Uprava carina godišnje zapleni više od milion primeraka falsifikovanih i piratskih proizvoda.

Dilema - kuda sa tolikom robom - rešena je puštanjem u pogon prve mašine za uništavanje falsifikovane robe aprila 2015. godine, donirane od strane Evropske unije. Pored skladišta pod nadzorom tržišne inspekcije na Vilinim Vodama u Beogradu i skladišta u Irigu, treće postrojenje smešteno je u Kruševcu i pod nadzorom je Uprave carina.

- Uništavanje putem ovih mašina predstavlja jedini siguran način da se spreči da falsifikovani proizvodi, opasni po zdravlje i bezbednost potrošača, ponovo pojave na tržištu. Mašine za uništavanje falsifikovane robe rade po najvišim evropskim standardima – na način koji je ekonomski prihvatljiv, a da, pritom, ne ugrožavaju životnu sredinu.

ZAŠTO NE PALJENJE ZAPLENJENE ROBE?

Neke zemlje imaju praksu da zaplenjenu robu uništavaju paljenjem, ali to kod nas nije slučaj.

- Takva praksa kod nas nije zaživela, jer za to ne postoje adekvatni uslovi. Međutim, primenjuju se druge metode uništavanja, kao što su gaženje ili sečenje. Roba se prvenstveno uništava sečenjem pomoću specijalizovanih mašina stacioniranih u Kruševcu ili u pogonu GKP Deponija Vinča - gaženjem teškim mašinama - kažu u Upravi Carina.

Savetnica Despotović čak spaljivanje, na primer patika, smatra najštetnijim načinom uništavanja.

- Moramo poštovati ekološke standarde i evropske procedure, a niko nam spaljivanje nije pomenuo kao opciju. Paljenje gume i plastike je veoma opasno po čovečju okolinu - upozorava ona.

ZAŠTO NE DONIRATI?

Javnost misli da oduzetu robu treba donirati onima kojima bi dobro došla i u propisima ne postoji nikakvo ograničenje za takvo nešto. Ipak, takvo nešto se retko primenjuje jer je komplikovano.

- Jednom smo donirali neke čarape i ispostavilo se da nas je skuplje koštala analiza da li takva roba ima rizik po zdravlje, potom raspakivanje i obrada robe da bi se vratila u stanje da se može pokloniti, nego da smo je uništili. Osim toga, ne želimo da dajemo u humanitarne svrhe ono što ni sami ne bismo koristili. To je stvarno roba lošeg kvaliteta - navodi savetnica.

U Upravi Carina se slažu sa time da takvi proizvodi nisu provereni i bezbedni za upotrebu.

- Najznačajniji razlog što krivotvorena roba nije predmet donacija je to što je ona opasna, pošto ne postoji prateća dokumentacija koja bi potvrdila ispravnost i kvalitet proizvoda, pa su moguće neželjene posledice po bezbednost i zdravlje korisnika (npr. ona može biti uzročnik zdravstvenih tegoba poput kožnih bolesti ili alergija) - upozoravaju u ovoj ustanovi.

Ni nosioci prava intelektualne svojine ne žele da se kopije njihovih brendova nađu na tržištu, jer im je prioritet očuvanje imidža robne marke koju štite i promovišu.

Da li kupujete kopije svetskih marki na buvljacima? Odgovore ostavite u komentarima.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)