Sad da se preselite u bilo koje selo u Srbiji, ovo bi vas dočekalo (FOTO)

U selima ima preko 250.000 neoženjenih momaka i preko 100.000 neudatih devojaka. Osnovni razlog za ovakvo stanje je slab ekonomski položaj žitelja sela

Koliko je život na selu postao težak, pokazali su statistički podaci još 2012. godine, kada je ustanovljeno 50.000 napuštenih kuća, a prognoziralo se da će u narednih 15 godina biti i 1.200 napuštenih seoskih naselja. Situaciju je dodatno pogoršao i podatak da na selima živi 200.000 neoženjenih muškaraca i 100.000 neudatih žena, a što je još gore, taj trend je i dalje prisutan.

Preporučujemo

Ovoliki broj samaca na selu, direktno implicira da u Srbiji ima 500.000 ljudi manje, a da negativnim prirodnim priraštajem Srbija godišnje izgubi 38.000 ljudi (jedan manji grad), a još 30.000 se iseli, navode u Odboru za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dali su otkaze i otišli na selo: Kupili su koze i prave najukusnije stvari, a za sve u gradu imaju jasnu poruku (FOTO)

Naš sagovornik, predsednik Odbora SANU za selo, Dragan Škorić je potvrdio da je situacija na selima i dalje ista, a takođe je rekao da zbog malih poseda i loše materijalne situacije ljudi na selima ne samo da ređe stupaju u brak već i sve češće napuštaju seoska domaćinstva:

Profesor pedagogije nije našao posao, pa se povukao na selo i sada čuva 300 ovaca: Ima poruku za sve one koji žele u "beli svet"

- Napuštanje sela se nastavlja i posle 2000. godine sa istim trendom kao ranije. Pored 50.000 napuštenih kuća, ima i 150.000 kuća u kojima piše da niko ne živi. Stoji činjenica da u selima ima preko 250.000 neoženjenih momaka i preko 100.000 neudatih devojaka. Osnovni razlog za ovakvo stanje je slab ekonomski položaj žitelja sela, koji sputavaju ženidbe i udaje na selima.

Takođe, mali posedi manji od 2 hektara, a takvih je preko 184. 000  ne pružaju mogućnost i sigurnost za zasnivanje porodice. Ima mnogo i drugih razloga, a pre svega socijalnih koji su doveli do ovog stanja. Kada se posmatraju regioni Srbije, onda se može kazati da su jug, jugoistok i jugozapad najugroženiji u svakom pogledu kada je upitanju nestajanje sela i ekonomsko slabljenje - rekao je za Telegraf, Dragan Škorić, predsednik Odbora SANU za selo.

Imajući uvid u lošu demografsku sliku sela u Srbiji, Škorić apeluje da je najgora situacija u brdsko-planinskim predelima u Srbiji gde ima sela i sa manje od 10 stanovnika, dok je najveći prirodni priraštaj u okolini Preševa:

- Najveći prirodni priraštaj  stanovništva je u selima Preševske doline i donekle u Raškoj oblasti. Takođe neka sela pored velikih gradova imaju zadovoljavajući podmladak.

Za sva ostala sela u Srbiji se može kazati da su u sličnoj situaciji  i nema potrebnog priraštaja i mladosti koja će nositi razvoj u budućnosti. Srbijo zvona zvone na uzbunu kada je u pitanju demografski priraštaj stanovništva - naveo je Škorić.

ZABRINJAVAJUĆA  STATISTIKA O ŽIVOTU NA SELU U SRBIJI:

Branislav Gulan, takođe član Odbora SANU za selo ukazao nam je i na tu poražavajuću statistiku vezanu za život na selu, koja se može promeniti jedino državnim subvencijama i  direktnim podsticajem u poljoprivredi, merama ruralnog razvoja, kreditnom podrškom poljoprivredi, posebnim podsticajima, programima podrške privatnom sektoru.

- Od 4.709 sela u Srbiji, 1.200 je u fazi nestajanja

- Oko  260.000 momaka koji su zakoračili u petu deceniju života i nisu zasnovali porodice i oko 100.000 devojaka koje takođe nisu udate

- Poljoprivredom se bavi oko dva miliona žitelja Srbije

- U selima se nalazi oko 400.000 hektara neobrađenog zemljišta

- 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a u još 150.000 u kojima niko ne živi

- 2.760 sela nema nijedan vrtić

- 1.034 sela imaju manje od 100 žitelja

- 500 sela nema asflatni put i vezu sa svetom

- 400 sela u Srbiji nema nijednu prodavnicu

- 230 sela nema osnovne škole

U Srbiji je bez posla 32.000 agrarnih stručnjaka (među njima 5.523 inženjera poljoprivrede, 46 doktora nauka i 418 magistara)

GDE NA SELU MOŽETE DA SE ZAPOSLITE?

- Na sopstvenim gazdinstvima

- Komercijalnim farmama

- Zemljoradničkim zadrugama

- Agrobiznis kompanijama

- U malim i srednjim preduzećima

IMA LI ŠANSE ZA OPORAVAK SELA?

- Srbija raspolaže značajnim prirodnim resursima. Recimo u Srbiji ima preko 300 značajnih geo-termalnih izvora i to dosta u brdsko-planinskim regionima koji su najviše ugroženi. Recimo, kada bi svake tri godine bio izgrađen po jedan banjsko-turistički centar, eto šanse za ostanak na selu i nova radna mesta.

- Pozitivan primer je Lukovska banja, čiji primer treba slediti. Povratak razvoju stočarstva je velika šansa za oporavak sela. Povećanje površina pod intenzivnim kulturama (voćarstvo, vinogradarstvo , proizvodnja kvalitetnih vina, gajenje povrtarskih kultura u otvorenom i zatvorenom prostoru, gajenje cveća i niz drugih aktivnosti , recimo eko-turizam su šansa za oporavak sela, zaključuju u Odboru za selo SANU.

(I.L./i.lazic@telegraf.rs)