"Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da"

Tema ove pesme je ljubav iskazana diskretno, u nagoveštajima, kao čežnja, očekivanje i nadanje

Desanka Maksimović jedna je od najznačajnijih srpskih pesnikinja, rođena 16. мајa 1898. godine u Valjevu. Bila je takođe i pripovedač, romanopisac i značajna autorka dečjih priča.

Preporučujemo

Reči Desanke Maksimović koje i danas odzvanjaju: Mlade generacije bi trebalo da čuju šta je imala da kaže (VIDEO)

Njena pesma Strepnja govori o ljubavnom žaru za koji ona misli da je najlepši dok ostaje u mislima i osećajima.

Pesma je nastala u vreme pesnikinjine mladosti, kada se peva o ljubavi, najlepšem i najplemenitijem ljudskom osećanju.

Desanka Maksimović ne peva o ljubavi otvoreno, nema u njenom pevanju ni ljubavnih scena ni čulnosti, ona peva o nagoveštajima ljubavi, o čežnjama, predosećanjima i strepnjama.

Njeno pevanje je smireno, tiho, kao šaputanje ili tiho kazivanje: ono nije upućeno masi nego sagovorniku, ono je poveravanje ili ispovest, prijateljska reč upućena prijatelju.

Nigde u poeziji ove pesnikinje, bilo o čemu da peva, o ljubavi, rodoljublju, prirodi, ljudskom stradanju i patnji, nema jakih reči i podignutog tona, nema oratorskog nastupa i estradne intonacije, ali uprkos tome pesma Strepnja je na recitatorskim takmičenjima najčešće recitovana pesma.

STREPNJA

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka

da volim i želim oka tvoja dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži

ova slatka strepnja, čekanje i stra'.

Sve je mnogo lepše donde dok se traži,

o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?

Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;

izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.

(Telegraf.rs)