Ove pljeskavice, kobasice i ćevape možete da jedete koliko hoćete, a nećete se ugojiti: Napravljene su od mesa od kunića! (FOTO)
Meso kunića jedno od najzdravijih za ljudsku prehranu
Da li ste znali da je nakon što se kunić razboli, njega, baš kao i kozu, nemoguće pripremiti za upotrebu? Zato je, za razliku od crvenog mesa, meso kunića jedno od najzdravijih za ljudsku prehranu!
Preporučujemo
Prvi krug izvlačenja nagradne igre koja trese Srbiju je u subotu, a podeliće čak 50 automobila!
Ozbiljno upozorenje za Srbiju: REKA SAVA može da se izlije, od sutra kreće obilna kiša!
Ovo nam je otkrio najveći odgajivač i proizvođač kunića Aleksandar Doknić (42) iz Bajmoka, koji je zaslužan za to da se pre 2,5 godine ovaj proizvod po prvi put našao u većim prodavnicama u zemlji, ali i u prestoničkim restoranima.
- Kada kunić dođe do kilaže od tri kilograma, tada je dostigao zrelost za klanje. Mi proizvodimo i različite specijalitete od mesa kunića: pljeskavice, ćevape, kobasice, rolovane ćevape... I svako ko ih proba počne da se smeje svojoj naivnosti što nije hteo da konzumira nešto što liči na zeca.
- A reč je o mesu koje se preporučuje deci, trudnicama i dojiljama, pa čak i bolesnim ljudima - objašnjava Doknić i dodaje da ne može da bude greške tamo gde se radi organska proizvodnja, bez upotrebe lekova, antibiotika, hemikalija...
Kako naglašava, meso kunoća je posno, jer ima visok sadržaj proteina, a mali udeo masti koje je povoljnog sastava.
- Ono uopšte ne sadrži ugljene hidrate, ima izbalansiran odnos natrijuma i kalijuma - u korist kalijuma, malu energetsku vrednost, visok sadržaj vode, dovoljno gvožđa i vitamina iz B grupe, posebno vitamina niacina. Takođe, ima nežnu strukturu mišićnih vlakana, zbog čega se lako vari i kraće termički obrađuje -kaže Doknić.
On tvrdi da meso zbog toga brže omekšava, te tako čuva hranljive sastojke.
Pored pomenutih kategorija, meso kunića se preporučuje osobama koje su izložene fizičkom naporu, dijabetičarima, gojaznima, srčanim bolesnicima, kardiovaskularnim bolesnicima, onima sa problemima pri varenju, rekonvalescentima i starijim osobama.
Inače, prve zapise o postojanju kunića ostavili su Feničani 1.100 godina p.n.e., masovno se koristi u francuskoj i italijanskoj kuhinji, ali je svoje počasno mesto našao i u kuhinjama Irske, Engleske, Hrvatske i u Vojvodini.
(S.I.)