Potresna ispovest majke devojke Jelice, koja je umrla posle operacije čukljeva: Ovo je prava istina o suđenju za smrt moje ćerke (FOTO)

Lekari pušteni na slobodu, Dijana Radović nema više zakonsko pravo na žalbe

Jelica Radović (19), devojka koja je u najgorim mukama umrla od sepse nakon operacije čukljeva na privatnoj klinici "Decedra", postala je simbol za sve ono što ne valja u srpskom zdravstvu: propuste u lečenju, greške lekara, i na kraju, njihovo izbegavanje pravde pred sudom.

Preporučujemo

ONI SU UMRLI, A LEKARI NISU KRIVI: Zašto greške doktora već 10 godina ne izlaze na videlo

APELACIONI SUD: Lekari Decedre pravosnažno oslobođeni optužbi

OSUĐENI LEKARI ZBOG SMRTI JELICE RADOVIĆ (19): Evo kolike su kazne dobili!

Njena majka Dijana otvorila je dušu u drugoj epizodi emisije “Život priča“ na TV Prva, gde je govorila o mukotrpnom sudskom postupku koji je trajao deset godina i čiji je rezultatb - lekari nisu krivi!

Nesrećna žena išla je na svako ročište svih deset godina. Svaki put za nju je predstavljao kopanje po ranama. Tu je saznala da je Decedra imala jednog zaposlenog, ali da ni taj jedan nije obilazio njeno dete.

Dijana kaže da su oni dete u bolnicu doveli zdravo i da je ona tamo dobila sepsu.

- Nije ona došla sa sepsom. Da su uključili lekove na vreme, postojalo je 50 posto šanse da sepsa bude izlečena, oni nisu dali detetu šansu da preživi. Nisu dokazali da je mogla da ne umre, kaže majka - ispričala je ona i dodala da po objavljivanju presude nije tri dana mogla da progovori.

- Ne osećam se ja poraženo, ja se osećam iznevereno, i kao čovek, mislim da svi treba da se stidimo. Kao građanka, osećam se poniženo - rekla je Dijana.

Ona se obraćala i premijeru i ministru zdravlja sa pitanjem da li će se pokrenuti pitanje lekarskih grešaka, Zlatibor Lončar joj je odgovorio: “Ovo nije iz mog vremena!” Nikada ni od ministarstva zdravlja niti pravde nisu dobili odgovor.

- Ja na sva zvona pričam, trudim se da ovaj apatičan narod čuje: zakoni moraju da se menjaju. Svako normalan i svako savestan, zna šta je pravda u ovom slučaju, a svi oni koji su uticali da ovakva presuda bude doneta, kako mogu mirno da spavaju, da li ih je sramota?! - rekla je majka Dijana.

Inače, Jelica je preminula u septembru 2006 godine. U aprilu 2008. godine, Dijana Radović obratila se Lekarskoj komori Srbije. Godinu i po kasnije, 11. decembra 2009. godine Sud časti Lekarske komore Srbije donosi rešenje da “postoji osnovana sumnja“ da dva člana Komore, dr Slavko Tomić i dr Olivera Jeremić nisu pružili adekvatnu pomoć Jelici Radović tokom njenog boravka u Decedri.

Hirurg Slavko Tomić, anesteziolog Miodrag Stojanović i dežurni anesteziolog Olivera Jeremić osuđeni su u julu 2011. godine u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na po godinu i tri meseca zatvora i dve godine zabrane obavljanja lekarske dužnosti zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi.

Četvrtooptužena Svetlana Sremčević, kao odgovorno lice zamenik direktora u klinici Decedra, prekršila je Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnik o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i time izvršila krivično delo: nesavestan rad u službi. Utvrđena joj je kazna zatvora od jedne godine, s tim da se ona neće izvršiti ukoliko okrivljena za vreme od 4 godine od dana pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Uprkos ovoj odluci koja je otišla na Apelacioni sud, osuđeni lekari i dalje rade, čak i napreduju u službi. Hirurg Tomić je postao profesor na fakultetu, a doveo je i grupu studenata sa fakulteta na jedno ročište da se pohvali.

Veće sudija Apelacionog suda u Beogradu, 29. januara 2013, uvažilo je žalbe okrivljenih i donelo rešenje da se ukida presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu od 25. 07. 2011. i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju, veće sudija navodi da je izreka presude nerazumljiva, jer u njoj nisu jasno naznačene činjenice u vezi sa krivičnim delom “nesavesno pružanje lekarske pomoći”.

Apelacioni sud traži da se suđenje ponovi tako da se utvrdi - da li je smrt Jelice Radović nastupila usled sepse i da li su okrivljeni lekari u konkretnom slučaju mogli da je dijagnostifikuju.

Dve i po godine kasnije 30.07.2015. godine, Prvi osnovni sud izriče drugu prvostepenu presudu i potvrđuje kaznu lekarima od 15 meseci zatvora i dve godine zabrane vršenja lekarskog poziva, a Svetlani Sremčević potvrđuje uslovnu kaznu.

Dijanu Radović i njenu porodicu je od početka zastupao advokat Marko Kastratović, koji je insistirao da ih zastupa pro bono. On dva meseca pre konačne presude tragično gubi život, i nije doživeo da čuje konačnu presudu.

Veće sudija Apelacionog suda, 01. septembra 2016. godine, većinom glasova, donosi presudu da se usvajaju žalbe okrivljenih i preinačava presuda Prvog osnovnog suda od 30. 07. 2015. godine, tako što Apelacioni sud oslobađa od optužbe okrivljene lekare.

Veće u obrazloženju, između ostalog, navodi da se ne može prihvatiti stav veštaka sudsko medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu da su okrivljeni već na dan operacije mogli posumnjati na eventualni razvoj sepse, zbog prisustva simptoma, kao što je povišena temperatura, ošamućenost, pad krvnog pritiska, prisustvo halucinacija i nemogućnosti mokrenja, pošto je od navedenih simptoma na dan operacije postojao jedino pad krvnog pritiska, koji je i pre operacije bio nizak.

Po nalaženju Apelacionog suda, okrivljeni su prilikom pružanja lekarske pomoći pacijentu uopšte nesavesno postupali. Međutim, po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju nije dokazano da je smrt Jelice Radović nastupila usled uopšte očiglednog nesavesnog postupanja ovih okrivljenih.

Na pitanje Apelacionom sudu šta se to dogodilo da se posle dve osuđujuće presude, donese oslobađajuća, koordinatorka za medije Apelacionog suda Mirjana Piljić je rekla da prema nalazu i mišljenju veštaka nije dokazano da je očigledno nesavesno postupanje okrivljenih u odnosu na pacijentkinju uzrokovalo njenu smrt. Sve i da su okrivljeni preduzeli sve radnje koje su bili dužni da preduzmu, ne bi se mogao isključiti smrtni ishod. Nemamo adekvatne dokaze, kaže ona, kojima bi mogli da tvrdimo da je njihovo očigledno nesavesno postupanje prouzrokovalo smrt oštećene. Zato je sud rekao da je jedina presuda koja se može doneti u ovom slučaju – oslobađajuća.

Dijana Radović više ne može ništa da preduzme pravno. Po zakonu, na ovu presudu žalbe nema.

Hrabra žena kaže da će svoju borbu nastaviti tako što će pomagati i pružati podršku drugim ljudima koji su u sličnoj situaciji. Boriće se kaže i za to da se napravi razlika između onih divnih lekara koji savesno rade svoj posao i onih drugih, jer tu, kaže mora da postoji razlika. Dobri lekari moraju da iskoče u odnosu na nesavesne. Boriće se kaže i za to da mora da postoji pojedinačna odgovornost, i da ih ona motiviše da urade sve što je u njihovoj moći da spasu nečiji život. Jer, posle ovakve presude, lekari stiču utisak da im je sve dozvoljeno i da neće odgovarati za svoje nečinjenje i to hitno mora da se promeni.

(Telegraf.rs / Prva)