Stipe je doživeo filmsku dramu u avionu: Jedan motor se pokvario, i tada je počeo pakao. A tek kada je video GDE su sleteli... (VIDEO)

Na tom malenom aerodromu bilo je tek nekoliko hangara, sumrak, gotovo da žive duše nije bilo osim nužnog osoblja

Ono što je stomatolog Stipe Vrsalović iz Gornjeg Humca na ostrvu Braču, koji radi u Bolu, doživeo i preživeo pre nešto više od mesec dana na putu iz Ciriha prema Los Anđelesu, bilo bi dovoljno za jedan dobar scenario za igrani film, piše Slobodna Dalmacija.

Preporučujemo

NERVNI SLOM U AVIONU UŽIVO: Žena kapetan održala bizaran govor nakon kog su je momentalno izveli iz letelice (FOTO)

Stipe je sa četvoricom svojih kolega leteo švajcarskoj avio-kompanijom na Svetski stomatološki kongres u Las Vegasu. U Cirihu se u avion Boing 777 ukrcalo 217 putnika, koji su za 12 sati trebali dotaknuti tlo losanđeleskog aerodroma.

- I leteli smo mi tako preko Nemačke, Danske, Norveške, Islanda i pola Grenlanda prema Kanadi, odakle smo se trebali spuštati prema SAD-u. Leteli smo na visini od 12 hiljada metara i negde na pola puta, negde između Grenlanda i Kanade počeli su se događati problemi. Ja sam bio malo zaspao...

U jednom trenutku čuo sam u daljini, bunovan, kako netko govori da avion ima tehničkih problema i da kapetan moli za mir te da će kvar popraviti te da će sve biti u redu. Kako nisam znao je li ja to sanjam ili čujem zaista vesti o tehničkim problemima, razbudio sam se i u tom trenutku na ekranu, na kojem možemo pratiti let aviona, video da je on promenio putanju leta za 90 stepeni.

Tada sam upitao moje prijatelje jesu li i oni čuli isto. Potvrdili su mi moje "snove" i moram reći da sam se u tom trenutku jezivo osećao, ali nisam bio jedini – kazuje Vrsalović.

Kapetan je avion spustio na pet hiljada metara.

- Tražili smo od posade aviona podrobnije informacije, ali su nam stjuardese rekle da one znaju koliko i mi. Nakon nekog vremena ponovno se oglasio kapetan i rekao nam da ćemo morati prisilno sleteti jer su problemi veliki. Do Njujorka ili Montreala imali smo još četiri sata leta, a do Edmontona tri.

Zato su počeli tražiti neki "priručni" aerodrom gde bismo mogli sleteti. I našli su ga u gradiću Ikaluitu, koji je 321 km južno od arktičkog kruga. Do tamo smo leteli dva sata i sleteli pri spoljnoj temperaturi od minus 37 stepeni Celzijusa.

Iako su grejali u avionu, bilo je dosta hladno pa su nam podelili prekrivače i jastuke, da nam bude toplije i udobnije. Sletanje aviona je bilo strašno, avion je poskočio nekoliko puta, leteo je sneg na sve strane... U avionu se mogla čuti vika, dreka, neki su molili, a kada smo sleteli, zvuk olakšanja se čuo u celom avionu – govori Vrsalović.

Na tom malenom aerodromu bilo je tek nekoliko hangara, sumrak, gotovo da žive duše nije bilo osim nužnog osoblja.

- Tri sata nam nisu govorili ništa. I onda su nam opet preko razglasa rekli kako kvar neće moći da poprave i da će po nas doći drugi avion istog prevoznika. Tu smo stajali 14 sati, da bi nakon toga iz Njujorka po nas došao drugi avion, koji je trebao leteti na liniji za Cirih. Taj avion je sleteo u našoj blizini i do njega su nas prevezli školskim autobusima. Poleteli smo i nakon četiri sata smo bili u Njujorku i tek su nam tu rekli da je jedan motor bio otkazao. Noge su nam se odsekle.

Za vreme cele ove naše dogodovštine kratili smo vreme igrajući "Milionera", koji smo imali kao jednu od opcija na našim ekranima u avionu. Bili smo jako gladni i žedni, a dali su nam da jedeno neku picu, a za piće samo bočicu vode. Valjda nisu očekivali ovakve probleme, pa nisu avion snabdeli dovoljnim količinama hrane i pića, a nisu nam dali ni cigaretu da zapalimo – priča Vrsalović.

Evo zašto uvek morate da nosite tenisku lopticu kada putujete avionom

U Njujorku su ih iz avio-kompanije pitali hoće li da prenoće u Velikoj jabuci ili će nastaviti let za LA.

– Mi smo se odlučili za let dalje, i to odmah za Las Vegas, gde nam se kongres i održavao. Dok smo čekali let, boravili smo na aerodromu i nas petorica Hrvata dobili smo vaučer na da nešto pojedemo i popijemo. Ukrcali smo se na drugi let za Las Vegas jer je prvi bio pun i odleteli ponovno Deltom. Do našeg odredišta iz Ciriha smo putovali ukupno 32 sata – kaže Vrsalović.

On je prilikom povratka doživeo znatno ugodniji let.

- Kada nam je kongres završio, otišli smo u Los Anđeles i avionom švajcarske avio-komapnije smo se vratili u Cirih. Kako bi nam se iskupili, dali su nam biznis klasu. Nudili su nam šampanjac, dali nam vinsku kartu, častili nas biftecima i svim ostalim poslasticama što su ih imali u avionu.

Eto, nakon svih peripetija vratili smo se u jednom komadu kući. Naš avion koji je ostao da "živi na severu" popravljen je nakon nekoliko dana. Iz aviokompanije su poslali zamenski motor, a u Kanadu ga je doveo Antonov 124, najveći avion na svetu. Da bi se motor uopšte mogao promeniti i da bi radnici mogli da rade, prvo su na tom zaleđenom aerodromu podigli šator, jer je temperatura tokom popravke bila minus 35 stepeni celizijusa - završava svoju priču Stipe Vrsalović.

(Telegraf.rs)