NA NJIHOVIM ČASOVIMA NIKAD NIJE DOSADNO: Nagrađeni najbolji prosvetni radnici Srbije (FOTO)

16 najboljih iz Kikinde, Kule, Karavukova, Bačke Palanke, Beograda, Novog Sada, Pančeva, Čačka, Kragujevca, Kruševca, Aleksinca i Niša, po oceni komisije dobilo je ovo prestižno priznanje Udruženja Živojin Mišić

Više od 300 kandidata prijavljeno je na prošlogodišnji konkurs za Najbolje edukatore Srbije, a 16 najboljih iz Kikinde, Kule, Karavukova, Bačke Palanke, Beograda, Novog Sada, Pančeva, Čačka, Kragujevca, Kruševca, Aleksinca i Niša, po oceni komisije dobilo je ovo prestižno priznanje Udruženja Živojin Mišić.

Preporučujemo

Evo kako da usavršite komunikacijske veštine

Posao lak, a zarada odlična: Dragana uzima i dve vaše dnevnice za samo 45 minuta, i to iz fotelje

Po treći put najbolji učitelji, nastavnici i profesori pokazali su koliko je kvalitet u radu važan za celo društvo i budućnost zemlje, a cilj organizatora bio je da ih podsete na to da su pokretači promena u društvu, preduzimljivi, inovativni i kreativni majstori svog zanata. Svi nagrađeni dobili su pored ličnog dela nagrade i po 100.000 dinara za unapređenje svog rada i projekte sa učenicima ili opremu. Najviše su se vrednovali inovativnost i proaktivnost u radu sa učenicima.

Na dodeli u Centru lepih umetnosti Guarnerius porazgovarao sam sa petoro nagrađenih i evo šta su rekli za sajt Priče sa dušom.

Aleksandar Stevanović: ČASOVI KAO ARISTOTELOVE ŠETNJE

Sa nagradom Živojin Mišić rad Aleksandra Stevanovića, nastavnika filozofije u školi za mašinstvo i umetničke zanate Tehnoart Beograd iskoračio je iz anonimnosti, čime je, kako kaže, na njegova pleća pala dopunska odgovornost. Dodatni razlog za zadovoljstvo bio je to što je osoba koja ga je kandidovala njegov kolega, nastavnik istorije umetnosti Iva Subotić Krasojević, što pokazuje izuzetne međuljudske odnose u toj školi.

Njegovi časovi podsećaju na Aristotelove šetnje po atinskom Liceju ili Sokratovo porađanje istine u razgovoru sa mladim sagovornicima. U toku karijere izveo je i arheološko iskopavanje prvog stuba imaginarnog Beogradskog akvadukta u blizini škole.

- Inspiraciju mi je pružilo reprint izdanje knjige Opis sreza vračarskoga A. V. Bogića iz 1866. godine. Jedne zimske večeri ispričao sam deci priču kako sam, u biblioteci SANU, pronašao zaboravljeni dokument, u kome se opisuje padina nedaleko od naše škole sa tajanstvenim, velikim stubovima, koji štrče iz zemlje. Ove stubove predstavio sam kao moguće ostatke nekadašnjeg rimskog akvadukta, kojim se voda dopremala u antički Beograd. Preko interneta saznao sam osnovna pravila arheološkog iskopavanja, uzeli smo lopate iz domarove ostave i metlice od tetkice i krenuli u istraživanje. Pronašli smo ostatke zelene flaše piva, čep prepotopske Mirinde, pileću koščicu, a čini mi se i jedan novčić iz sedamdesetih godina 20. veka. Našoj sreći kraja nije bilo - ispričao je Aleksandar.

Dragana Milićević: SVE U ZNAKU EKOLOGIJE

Đaci Dragane Milićević, nastavnice fizike u Gimnaziji Kruševac osvojili su brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima. Pripreme su temeljne, a časovi najčešće subotom, kada nema zvona, u kabinetu i laboratoriji za fiziku, ali i u prirodi. Dragana je osnivač ekološke sekcije koja tokom godine obeležava eko-datume (Dan ozonskog omotača, Dan klimatskih promena, Dan energetske efikasnosti, Dan voda, planete Zemlje, Sunca…) putem kampanja, selekcije otpada, predavanja, radionica, muzičkih i likovnih konkursa, literarnih i konkursa fotografije i kratkog filma, posete zaštićenim područjima.

- Uz prigodnu muziku učimo putem razgovora, izrade eksperimenata, zadataka, sučeljavanja mišljenja, razmene ideja, timski ili samostalno uz moje stalno praćenje i usmeravanje ka postizanju ciljeva. Na takmičenjima, uz gitaru i pesmu provodimo slobodno vreme, a za osvojene nagrade imamo dodatno veselje.

Dragana je od 2012. do 2016. godine bila pomoćnik gradonačelnika za ekologiju, održivi razvoj i energetiku, a 2012. pokrenula je i uspostavila mrežu eko-koordinatora (vaspitači, učitelji, nastavnici) koji realizuju planove ekološkog obrazovanja u kruševačkim vrtićima, osnovnim i srednjim školama.

Gordana Josimov: ODELJENJE KOJE IMA SVOJU KORNJAČU I BAŠTU

Kada kreira časove i osmišljava aktivnosti Gordana Josimov, učiteljica u pančevačkoj Osnovnoj školi Vasa Živković trudi se da nađe spoj sa detetom u sebi i da razmišlja o tome šta bi njoj bilo zabavno i inspirativno da ima osam godina. Ona povezuje školske sadržaje sa svakodnevnim životom, a na kraju dana, kada krenu kući, često postavi pitanje: "Šta smo danas naučili u školi, a biće nam značajno u životu, kada izađemo iz ove učionice?"

Zanimljivo je da odeljenje kojem predaje ima svog kućnog ljubimca, kornjaču Joku o kojoj brinu, kao i bašticu u kojoj sade cveće i lekovite biljke.

- Kornjaču su nam poklonili roditelji učenika koji nisu bili u mogućnosti da se staraju o njoj prošlog proleća. Kada je o bašti reč, roditelji učenika pomogli su nam da nabavimo biljke, pa su nam poklonili rasade paradajza i krastavaca, cveće i začinsko bilje. Deca su isitnila zemlju i posadila biljke. Svakog dana su ih zalivali, negovali, pevali im i radovali se svakom novom listiću. Cveće nam je odlično uspelo, ali povrće, nažalost nije dalo plodove.

Tatjana Kovačev: RADIONICA – RAZMIŠLJAONICA I LUTKARSKA PREDSTAVA

Nekada učenica, a danas profesor razredne nastave u Osnovnoj školi Bora Stanković u vojvođanskom selu Karavukovu, Tatjana Kovačev u svom radu koristi NTC sistem učenja. Napisala je roman za decu Igrica lavirint, a recenziju su joj dali autori Zimskih susreta učitelja u Novom Sadu dr Ranko Rajović i književnik Uroš Petrović. Ona gostuje po školama i bibliotekama i kroz Radionicu – razmišljaonicu deci predstavlja roman.

– Trudim se da na časovima primenim rešavanje problema i zagonetki. Često pripremim igru traženja odgovora u prostorijama škole ili kod zaposlenih u školi. Svi učenici su aktivni i uživaju u pronalaženju odgovora. Autor sam i Čitalice-pisalice – radne sveske za prvi razred u izdanju Eduke, koja sadrži tekstove za čitanje s razumevanjem, tekstove u kojima učenici pronalaze brojeve u rečima, crtaju na osnovu uputstava.

Tatjana je autor scenarija za lutkarske predstave u kojima glume učenici od prvog do četvrtog razreda. Lutke prave sami.

- Veoma im se dopada asocijativno učenje. Naučili su da prave beleške, uokviruju bojama glavno, koriste simbole. Kada vežbamo, svoje greške ne ispravljaju, već stave neki simbol pored koji im ukazuje na to da više pažnje posvete pamćenju tih sadržaja. Takođe dogovorenim znakom beleže šta je tačno urađeno.

Vladimir Majstorović: KVIZOVI ZNANJA IZ GEOGRAFIJE

U obrazloženju za nagradu za Vladimira Majstorovića, profesora geografije u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku piše da primenjuje različite inovativne i savremene metode u nastavi koje je stekao prisustvujući brojnim seminarima u Srbiji, Japanu, Nemačkoj, Holandiji i Belgiji.

Osim kabineta, on koristi i Učionicu u prirodi – Japanski vrt u dvorištu škole, koju je sa đacima i koleginicom, profesorkom biologije Biljanom Ćirović, uredio kao koordinator i jedan od edukatora u projektu koji su podržali grad Čačak i Ambasada Japana.

Da bi bolje savladali gradivo, sa učenicima organizuje kvizove znanja iz geografije i turističke geografije, u okviru programa Power Point, gde oni mogu da vide da li su tačno odgovorili na postavljena pitanja i koliko su bodova osvojili.

Đaci u njegovom radu vole je to što se trudi da na zanimljiv, a ponekad i komičan način predstavi neke nastavne sadržaje.

- Uvek se trudim da na čas dođem raspoložen i nasmejan, da se našalim sa decom ili da otpevam neku pesmu koja će im poslati određenu poruku, kao na primer "Always look on the bright side of life" (“"Uvek gledaj svet s vedrije strane života"), ali naravno sve u odgovarajućoj meri i bez preterivanja. Kao mlad išao sam u nižu muzičku školu u Čačku i svirao klarinet, pevao u horu, plesao, putovao, glumio. Deci ističem da moraju da se bave sportom, kulturom, muzikom, umetnošću i da nađu sebe u nekim različitim, ali lepim aktivnostima, što će im značiti u budućnosti, kako bi postali uspešni, dobri i plemeniti ljudi - rekao je Vladimir za Priče sa dušom.

(Telegraf.rs)