A ŠTA DA JE AFRIKA JEDNA DRŽAVA? Evo šta bi bilo kad bi bilo! (FOTO)

Do kraja XXI veka Afrika će imati 4,4 milijardi stanovnika što će biti 39 odsto udela u globalu. Ovo bi ujedinjenoj Africi moglo da obezbedi dominantnu ulogu u svetu, ali samo ako uspe da prebrodi neke od ključnih izazova sa kojima se već suočava

Preporučujemo

Afrika je trenutno podeljena na 55 različitih nezavisnih i suverenih država, ali šta bi se desilo kada bi se sve te silne propale državice ujedinile da obrazuju jednu i jedinstvenu afričku državu: Afriku? Kako bi izgledala i koliko bi bila jaka na globalnom nivou?

Afrika je, za početak, ogromna, budući da pokriva 20 odsto ukupnog kopna planete Zemlje; to je 70 odsto Azije i tri puta više kopna od Evrope.

U njoj trenutno živi oko 1,2 milijarde ljudi, što čini oko 16 odsto ukupne ljudske populacije; zanimljivo je to što bi ujedinjena Afrika imala manje stanovnika od Indije ili Kine, ali samo trenutno, pošto ovaj kontinent doživljava najveću populacionu eksploziju zabeleženu u istoriji: od 1990. godine broj Afrikanaca (tada 640 miliona) se udvostručio, a do 2022. godine prestićiće i Indiju i Kinu. Do kraja XXI veka Afrika će imati 4,4 milijardi stanovnika što će biti 39 odsto udela u globalu.

Ovo bi ujedinjenoj Africi moglo da obezbedi dominantnu ulogu u svetu, ali samo ako uspe da prebrodi neke od ključnih izazova sa kojima se već suočava. Afrikanci su trenutno najmlađa populacija na Zemlji, pošto su u proseku stari samo 19,7 godina (globalni prosek je 30,4). Stopa pismenosti je "kriminalna": samo je 64 odsto ljudi pismeno, a i to varira od regije do regije pa tako imamo situaciju da je u Libiji preko 94,2 odsto (baš je bio loš taj Gadafi) a u Južnom Sudanu 27 odsto. Stopa zaraženosti virusom HIV-a je šokantna: radi se o 11 odsto populacije koja živi u subsaharskoj Africi.

Pored toga, ujedinjena Afrika bi se suočila i sa neverovatnom etničkom i jezičkom raznolikošću: govori se između 1.250-3.000 različitih jezika, a postoje na stotine a možda i na hiljade različitih naroda koji su često međusobno neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima; zanimljivo, u slučaju ujedinjenja, nijedan narod ne bi imao više od 8 odsto udela u ukupnoj populaciji.

Većina ljudi priča barem dva afrička jezika, kao i jedan evropski; samo u Južnoj Africi postoji 11 zvaničnih jezika. Najčešći su arapski (17 odsto) koji se govori na samom severu, svahili (10 odsto) na jugoistoku, berberski (5 odsto) i hausa (5 odsto) u saharskom pojasu; engleski (13 odsto), francuski (11,5) i portugalski (3 odsto) su česti kao lingva franka.

Što se religije tiče, islam i hrišćanstvo su izjednačeni (pouzdani podaci ne postoje, ali verovatno obe vere imaju po oko 45 odsto), s tim što islam drži sever i istok a hrišćanstvo zapad, centar i jug kontinenta.

Međutim, katolici drže zapad i severoistočne delove centra kontinenta, dok je ostatak protestantski, sa drevnoistočnim enklavama u Etopiji i južnom Egiptu (Kopti). Drugim rečima, hrišćani su podeljeni, dok su muslimani uglavnom suniti. Ostatak stanovništva prati drevne afričke religije, mada postoji mnogo ljudi koji su i hrišćani ili muslimani, ali praktikuju i paganske običaje.

Što se tiče najvećih gradova, Lagos u Nigeriji ima više stanovnika nego Srbija, Bugarska i Hrvatska zajedno, ali bi prestonica ujedinjene Afrike verovatno bila Adis Abeba u kojoj se već nalazi sedište Afričke unije (projekta ujedinjenja ovog kontinenta koji sledi primer Evropske unije) i koju već zovu "političkom prestonicom Afrike". Najrobi, Kairo i Johanesburg bi bile tri finansijske prestonice ove superdržave.

Afrika je neverovatno bogata što se prirodnih resursa tiče; 90 odsto globalnih zaliha platine, 50 odsto zaliha zlata, 50 odsto dijamanata i 33 uranijuma nalazi se na teritoriji ovog kontinenta. Uprkos tome, ubedljivo je najsiromašniji kontinent na svetu na kome 50 odsto stanovništa živi ispod granice siromaštva (1,25 dolara dnevno); ako lestvicu bede podignemo malo više, na nekih realnijih 5 dolara dnevno, stanje je mnogo gore.

Kada bi se Afrika sada ujedinila, bila bi tek sedma svetska ekonomija, slabija od britanske, francuske, nemačke, čije su države nesrazmerno manje od ovog golemog kontinenta.

Obično se za sve to krive "zli" Evropljani koji su kolonizovali Afriku u XIX veku; čak i kada se okrive korumpirani afrički vlastodršci nađe se način da se okrivi Evropa. Međutim, Afriku treba staviti u istorijsku perspektivu kako bi se došlo do odgovora na pitanje zbog čega je danas loše. Uostalom, prognoze kažu da će do 2023. godine ukupna afrička ekonomija prestići britansku i francusku budući da je u pitanju brzo rastuća privreda.

Sve uzevši u obzir, ako bi Afrika stala pod jednu zastavu imala bi šansu da do kraja ovog veka postane svetska supersila bez premca, imajući u vidu projektovani broj stanovnika i uslov pametno iskorišćenih prirodnih resursa.

Mi ostali se verovatno u slučaju totalnog ujedinjenja Afrike ne bi dobro proveli. Ali, to ne treba da nas brine. Pokazuje se da čak ni tobož civilizovanu Evropu nije moguće ujediniti zdravim razumom koji kaže da smo skupa jači nego razdvojeni; ujediniti Afriku u kojoj u svakom trenutku bukti 73654902749826 građanskih ratova je verovatno naučna fantastika.

(K. H.)