Ubuduće ćemo znati kolika je prosečna plata u Srbiji po stvarnim ciframa, a ne po anketama
Preduzetnici u 90 odsto slučajeva isplaćuju minimalac
Republički zavod za statistiku i Poreska uprava potpisale su sporazum o saradnji po kom će zahvaljujući elektronskim poreskim prijavama RZS dobijati podatke direktno od PU umesto od izveštajnih jedinica, odnosno anketom.
Osim što će ovakav način razmene podataka smanjiti troškove i opterećenost privrede jer se jednom dostavljen podatak ma kojoj državnoj instituciji neće slati drugoj, već će ih državni organi međusobno razmenjivati.
U RZS ističu da će prelazak na korišćenje administrativnih podata dovesti do promene metodologija.
Umesto sprovođenja statističkih istraživanja na bazi uzoraka, od sada će statističari raditi sa kompletnim podacima.
Kako objašnjavaju u RZS, podaci Poreske uprave će se koristiti za obračun statističkih pokazitelja o zaradama, za istraživanje o prihodima i uslovima života i za obračun makroekonomskih agregata sektora domaćinstva i MSPP.
Jedna od zamerki na obračun prosečne zarade u Srbiji bila je i to što statistika nije uzimala u obzir zarade preduzetnika.
U RZS kažu da će u obračun prosečnih zarada ući i zarade zaposlenih kod preduzetnika, što je i do sada bi slučaj, ali će obuhvat svakako biti bolji, pa samim tim očekujemo i kvalitetnije podatke. Kada je reč o preduzetnicima, u obračun prosečne zarade će ući oni preduzetnici koji ostvaruju zaradu. Podsećamo da mnogi od njih ne ostvaruju zaradu već samo profit.
Upućeni tvrde da preduzetnici u 90 odsto slučajeva isplaćuju minimalac, a pošto ih je oko 240.000, to bi uticalo i na smanjenje prosečne neto plate u Srbiji koja je u decembru iznosila 52.456 dinara.
Naravno, prosečna plata je najveća u decembru jer se tada isplaćuju razni ponusi, podsticaji, pa čak i delovi januarskih plata zbog praznika.
Milan Knežević, član Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, ističe da je prosečna plata u Srbiji daleko manja od prikazane iz dva razloga.
- Statistika ne računa zarade preduzetnika koje su uglavnom minimalac. Drugi razlog je što se neto isplaćena plata predstavlja kao neto prosečna plata. Ali kada bi dodelili nulu svima onima koji su radili a nisu dobili platu, prosečna plata ne bi bila viša od 32.000 dinara po mom uverenju - istakao je Knežević.
(Telegraf.rs/danas)