RANI HRIŠĆANI SU BILI KOMUNISTI? Čudesni biblijski citati ovo izgleda potvrđuju (FOTO)

"I nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajedničko. Jer niko među njima ne bješe u oskudici, pošto svi koji imađahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce od prodanoga. I polagahu pred noge apostolima; i davaše se svakome prema potrebi koju je imao". To je samo jedan od novozavetnih citata koji bi mogao biti dokaz u prilog ove teze

Preporučujemo

Hrišćanski komunizam je baziran na najvećoj svetskoj religiji i u suštini nije vezan ni za jednu konkretnu konfesiju već može biti i pravoslavan, i katolički, pa čak i protestantski iako je, kao što ćemo videti, kontrareformatorski.

U pitanju je teološko i političko uverenje da je sam Isus Hrist prisiljavao svoje sledbenike da podrže ovaj oblik uređenja i da žive u skladu sa njim. Oni kao dokaz navode samu Bibliju koja daje jasne naznake da su rani hrišćani zapravo živeli u maloj zajednici (komuni) koja je funkcionisala po ovim principima, te da je tome učio i sam Hrist a i njegovi apostoli te Bogorodica, koji su u skladu sa tim principima i živeli.

U pitanju je radikalna forma hrišćanskog socijalizma, ali se hrišćanski komunisti ne slažu sa svim segmentima marksizma, posebno ne sa njegovom ateističkom i antireligijskom stranom.

Slažu se, sa druge strane, da kapitalizam eksploatiše radničku klasu otimanjem viška vrednosti u formi profita, da rad za platu dovodi do otuđenja, da dovodi do proizvoljne i nepravedne vlasti, da kapitalizam promoviše negativne aspekte ljudske prirode, da stremi ukidanju sažaljenja, dobrote, pravičnosti i saosećanja a sve zarad pohlepe, sebičnosti i slepe ambicioznosti.

Ima i drugih sličnosti.

Recimo, i oni smatraju da se kapitalizam treba zameniti socijalizmom kao prelaznom etapom razvoja koja će dovesti do komunizma. Ne slažu se, pak, oko toga kako takvo društvo treba da bude organizovano. Generalno gledano, hrišćanski se komunisti slažu sa zaključcima marksizma ali ne i sa premisama.

Kao dokazi u prilog svega ovoga često se navode Djela Apostolska 2:42-47 gde se kaže:

"I bijahu postojani u nauci apostolskoj, i u zajednici, u lomljenju hljeba i u molitvama. A uđe strah u svaku dušu, jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu. (Strah veliki bijaše na svima njima.)

A svi koji vjerovaše bijahu na okupu i imahu sve zajedničko. I tekovinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kako je kome bilo potrebno. I svaki dan bijahu istrajno i jednodušno u hramu, i lomeći hljeb po domovima, primahu hranu s radošću i u prostoti srca. Hvaleći Boga, i bijahu omiljeni kod cijelog naroda. A Gospod svaki dan dodavaše Crkvi one koji se spasavahu".

Zatim se navode Djela Apostolska 4:32-37 gde se kaže:

"A u naroda koji povjerovaše bješe jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajedničko. I apostoli s velikom silom davahu svjedočanstvo o vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista, i blagodat velika bješe na svima njima.

Jer niko među njima ne bješe u oskudici, pošto svi koji imađahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce od prodanoga. I polagahu pred noge apostolima; i davaše se svakome prema potrebi koju je imao. A Josija, prozvani od apostola Varnava, što znači: sin utjehe, levit, rodom sa Kipra, imao je njivu, i prodavši je donese novce i položi pred noge apostolima".

Ovde vidimo da drugi deo onog čuvenog komunističkog slogana "od svakog prema sposobnostima, svakome prema potrebama" ima uporište u Novom zavetu ("davaše svakome prema potrebi koju je imao"); šta više, uporište za prvi deo tog slogana takođe se može naći Djelima Apostolskim 11:29 gde se kaže: "A učenici odlučiše da svaki od njih, koliko ko mogaše, pošalje na pomoć braći koja življahu u Judeji".

Zapravo, kad malo bolje razmislite, upravo se ovako živi i danas u hrišćanskim manastirima.

Što se tiče opšte kritike kapitalizma, hrišćanski komunisti navode jedan od najčuvenijih novozavetnih citata, onaj koji može naći u Jevanđelju po Mateju 6:24 (Beseda na Gori) a u kome se kaže: "Niko ne može dva gospodara služiti; jer ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu".

Međutim, to nije sve. Hrišćanski komunisti smatraju da su antikapitalistički ideali duboko ukorenjeni u hrišćanskoj veri, da su osnovni principi i postulati ove religije zapravo antikapitalistički i komunistički: pošto je Hrist učio da je ljubav prema novcu izvor zla, logično je po njima da hrišćanin prirodno bude protiv sistema koji se zasniva na ljubavi prema novcu.

Oni smatraju da je uspon kapitalizma počeo tek sa protestantskom reformacijom a posebno sa Jovanom Kalvinom, i to upravo zato što se Crkva (i na Istoku i na Zapadu) žestoko protivila osnovnim kapitalističkim principima. Prema tome, povratak hrišćanstva svojim antikapitalističkim korenima napretkom ka socijalizmu i konačno ka komunizmu samo bi bio povratak hrišćanstva samom sebi.

(O. Š.)