Kulturni zemljotres u Rusiji: Opet kolaju priče da Šolohov nije pravi autor "Tihog Dona"! (FOTO)

- Šolohov ne samo da je uzeo tuđe delo nego ga je uništio, preuredio i skratio - rekao je Aleksandar Solženjicin

Generacije književnika, naučnika i istoričara tvrde da je nobelovac Mihail Šolohov uzurpirao rukopis čuvenog dela "Tihi Don" (prvo izdat u razdoblju između 1928. i 1940) od nepoznatog belog oficira kojeg su streljali boljševici i objavio ga pod svojim imenom. Mnogi su sumnjali u to da je tako duboko, grandiozno i psihološki suptilno delo mogao napisati 21-godišnjak. Baš ova tema ponovo je ovih dana aktuelna u Rusiji.

Preporučujemo

Tvorac jednog od najboljih dela svetske književnosti i sam je živeo roman: Bio je vlasnik srca jedne žene, bukvalno (FOTO)

Mi­ha­il Šo­lo­hov je, naime, na­pi­sao ro­man sa­mo za dve go­di­ne i ka­sni­je za nje­ga do­bio No­be­lo­vu na­gra­du. Sum­nje da Šo­lo­hov ni­je pra­vi autor ši­ri­li su oni ko­ji su go­vo­ri­li da ta­kav tekst ne mo­že da na­pi­še ne­ko ko ima sa­mo tri raz­re­da gim­na­zi­je i ko ka­sni­je ni­je mo­gao da se upi­še na Mo­skov­ski uni­ver­zi­tet.

U autentičnost ovog dela je po­sum­njao i no­be­lo­vac Alek­san­dar Sol­že­nji­cin, kao i mo­skov­ski aka­de­mik Ba­la­šov ko­ji je od­ra­stao na Do­nu.

Šolohovljevo detinjstvo odigralo se na kozačkom salašu, no nije poznato tačno mesto njegovog rođenja. Šolohov, koji je tako upečatljivo pisao o kozaštvu, nije bio Kozak po poreklu. Njegov otac bio je plemić, koji je vodio mlin te nije pripadao kozaštvu.

Sporovi oko ovog slučaja traju još od 1928. godine, odmah nakon objavljivanja dela "Tihi Don".

- Nije moje da dokazujem autorstvo, ja treba samo da pišem - govorio je Mihail Šolohov.

Ovog puta optužbe za plagijat su napravljene od strane Kozaka. Oni su napisali nekoliko pisama u kojima se navodi da je autor dela "Tihi Don" zapravo Fjodor Kruikov. 

Aleksandar Solženjicin je bio u složenim odnosima sa Mihailom, pa je samim tim pružio podršku Fjodoru. Prema ovoj hipotezi, prva poglavlja romana je napisao Kruikov 1917. godine u Petrogradu.

- Šolohov ne samo da je uzeo tuđe delo nego ga je uništio, preuredio i skratio. Jasno je da ovo delo nema jedinstvenu strukturu - objašnjava Aleksandar.

On tvrdi da je Mihailov otac uzeo drugi deo rukopisa 1920. godine nakon što je Kruikov umro od tifusa. Međutim, istraživači ne veruju u ovu priču jer je Gromoslavskij bio u zatvoru u tom periodu i nije mogao da ukrade rukopis.

Još da­le­ke 1928. godine, Šo­lo­hov je mo­rao da po­ka­že spe­ci­jal­noj dr­žav­noj ko­mi­si­ji u Mo­skvi ma­nu­skrip­te, to jest ori­gi­nal­ni ru­ko­pis. Ko­mi­si­ja je po­tvr­di­la autor­stvo.

Obavljana su silna ispitivanja autorstva, rukopisa i stila. Rezultati su pokazali da je to ipak delo Mihaila Šolohova.

(Telegraf.rs/life.ru)