Užičanka Jelena radi kao fitnes trener u Abu Dabiju: Ovde neki tek uče da trče, ali od životnog standarda bi vam se zavrtelo u glavi! (FOTO)
Iako nikada nije razmišljala o Bliskom istoku kao opciji, život ju je odveo baš tamo
Užičanka Jelena Lazić, u Abu Dabiju je više od godinu dana, gde radi kao fitnes trener. Kako sama kaže, oduvek je želela da bude samostalna u drugoj zemlji, okružena različitim nacijama i kulturama. Otkrila je zanimljivosti Bliskog istoka, običaje i način života, ali i navike Arapa kada su u pitanju vežba i zdrav život.
Pre nego što će otići u Emirate, Jelena je u Beogradu završila DIF, i nedugo zatim prijavila se za program Work&Travel u SAD- u. Radila je kao spasilac na bazenu, što ju je dodatno motivisalo da se izbori za posao blizak njenoj struci. Iako nikada nije razmišljala o Bliskom istoku kao opciji, život ju je odveo baš tamo, prenosi portal "Užice oglasna tabla".
– Radim kao trener u kompaniji “Fitness First”, i to u klubu koji je “miks”, odnosno ima dva različita ulaza, jedan samo za žene, dok je drugi namenjen muškarcima, ali i Evropljankama koje se osećaju komotno da treniraju u njihovoj blizini. Kultura ove zemlje zasnovana je na tome da se muškarci i žene odvajaju, i nije im dozvoljeno da provode vreme zajedno.
Kao nacija nisu naučeni da se preterano kreću, što zahteva veliko strpljenje u radu. Situacija je takva da neki tek uče da trče! Imala sam čak i par slučajeva gde su me ubeđivali da su povijena leđa u stvari primamljiva stvar, i da su devojke naučene tako da sede, da bi izgledale skromno. Moram da spomenem i to koliko su se zaprepastili kada su mene videli, sa nepunih 190 cm visine. Zanimalo ih je da li su svi Srbi toliki, a ja sam se šalila kako u Srbiji često pada kiša, te je to odatle. Njihov komentar je bio: ”Pa ima smisla, kod nas ne pada kiša uopšte” – kroz osmeh priča Lazićeva.
Mada su mnogi mislili suprotno, Arapkinje ne treniraju u “hidžabima”, već u sportskoj opremi kao i ostale devojke. Izuzetak je u slučajevima kada im je personalni trener muškarac, i tada nose takozvane "šejle", odnosno marame kojima pokrivaju kosu. Smatra se sramotom da bilo ko, osim oca, muža ili brata, vidi ženu otkrivenom – rekla je ona.
Što se tiče samog treninga, Jelena kaže da su u Emiratima ljudi veoma uporni i istrajni.
– Tradicionalna hrana ovde je izvanredna, ali jako nezdrava, masna i obiluje šećerom. Glavni krivci za gojaznost, i ovde su brza hrana i nedovoljno unošenje tečnosti. U tom smislu, neophodan im je nadzor ukoliko žele da postignu rezultate. Izgled im je jako bitan, i karakteriše ih jak entuzijazam prema tome što žele da ostvare – govori devojka.
Kao i u većini arapskih zemalja, i u Emiratima je strogo zabranjen bilo kakav fizički kontakt između muškaraca i žena.
– Meni se recimo desila situacija u kojoj sam pružila ruku pri upoznavanju, ali sam za uzvrat dobila samo blag osmeh i klimanje glavom kao izraz poštovanja. Niko to ne uzima za zlo, jednostavno se trude da tradiciju sačuvaju i održe. Inače, neke porodice se i dalje pridržavaju tradicionalnih venčanja, gde roditelji, a posebno majke, biraju muževe ili žene svojoj deci. Između ostalog, ako im snaja u nekom momentu ne odgovara, sinovi će imati spremno: "Sama si je birala" – objašnjava Jelena.
Ono po čemu se Abu Dabi sigurno ne bi mogao porediti sa Srbijom, jeste izuzetno visok životni standard. Za mlađe stanovništvo obezbeđen je posao i pre nego što završe školu, a sa lokalnim pasošem se dobijaju benificije širokih razmera. Takođe, većina porodica ima svoje dadilje, vozače, spremačice.
Jelena trenutno ne razmišlja o povratku u Srbiju, iako joj nedostaju porodica i prijatelji. Iskustvo koje je ovde stekla, naročito u profesionalnom smislu, neprocenjivo je. Ona planira da nastavi sa usavršavanjem, a kako sama kaže, ako se ikada bude zasitila života u Emiratima, uvek ima gde da se vrati.
(Telegraf.rs/ Užice Oglasna Tabla)