Kad celo selo radi isti posao: Jedno "valja belo", drugo plete korpe...

Dok jedno selo živi od dunja, u drugom uzgajaju hrizanteme, a u nekim mestima najbolje "uspevaju" korpe, ovakvih sela u centralnoj Srbiji ima desetak

Jedno selo - jedan zanat, svi rade isto i za sve ima zarade. Tako jedno selo masovno "valja belo", u drugom žive od dunja, u trećem od hrizantema, a četvrto selo plete korpe. Ovakvih je sela u centralnoj Srbiji desetak.

Preporučujemo

Ovaj zanat vam može doneti zaradu od 1.200 EVRA MESEČNO: Šapčanka sjajno unovčila svoj rad!

PO TOME SE ZNAJU SRBIJANCI: Evo kako nastaju JELEK i ANTERIJA! (FOTO)

Pomoravsko selo Belušić poznato je po korparstvu i to od kraja XIX veka. Pojedine zanatlije iz sela su sredinom 80-tih godina prošlog veka izvozili gotove proizvode u tadašnju SR Nemačku, 90- tih i u Sloveniju, pa čak su se ovi proizvodi mogli naći i u JAT-ovim avionima i deljeni su kao poklon putnicima.

Danas korpe napravljene od vrbe iz ovog kraja, tačnije od sušenog pruća, u Belušiću pravi 30 majstora. U selu ima oko 300 domaćinstava i nekada je veći deo njih od korparstva živeo.

Zoran Antić iz Belušića ne odustaje.

- Mlađih, koji bi nas nasledili, nema jer ne vide da bi mogli nešto da zarade. A ja tvrdim da bi uz dobar marketing ova naša kotarica mogla da pokori celu Evropu. U poslednjih godinu, dve često mi se javljaju kupci iz Evropske unije. Traže naše kotarice. Plastične kese polako odlaze u istoriju i to bi moglo da bude naša nova šansa - kaže Antić.

Selo Tavnik kod Kraljeva je selo dunja. Dve trećine ukupnog srpskog roda ovog voća potiče odavde. Nema seoskog domaćina, a u selu ih je oko 380, koji u dvorištu nema dunju. U Tavniku je više od 300 hektara zemlje pod dunjama, ali i dalje niču novi zasadi.

- Nema ovde domaćina koji nema voćnjak pod dunjama, a tako je već tri veka. Ima stabala starih više od 100 godina, a i dalje rađaju. Ipak, malo ko se specijalizovao samo za posao sa dunjama. Kada me neko pita šta je potrebno za uzgoj dunja, kažem mu - da si spreman da spavaš u voćnjaku i da za hektar pod dunjom uložiš 10.000 evra. Ipak, dunja se isplati, tek će biti tražena - kaže Vlado Obradović koji pod dunjom ima nešto više od četiri hektara, odnosno 3.500 stabala.

Šta je dunja za Tavnik, to je kreč za malo siromašno selo Veliki Šenj kraj Kragujevca. Ono je poznato po tradicionalnoj proizvodnji kreča. Kada se u Kragujevcu kaže "celo selo valja belo", misli se na Veliki Šenj i kreč.

A šta je belo za Šenj, to je crno za šumadijska sela Kamenica i Ramaća. Tamo ima čak pet ćumurana i ova sela ćumurom snabdevaju centralnu Srbiju.

- Koliko ćumura napravim, toliko prodam. Najveći kupci su roštiljdžije. Jednostavna kalkulacija pokazala mi je da mi se ovo više isplati neko čuvati prase, pa ga prodati za par patika. U selu Kamenica ima još par starih ćumurana, sa tradicijom, i za sve nas ima posla. Nije laka para, ali postoji potražnja - kaže Milan Đokić iz Ramaće.

A na magistralnom putu Kragujevac - Topola meštani sela Čumić gaje najmanje milion i po hrizantema. Uzgajanjem cveća bavi se desetine porodica, a kako kažu, od cveća se bolje živi nego od poljoprivrede i stočarstva. Oko 200 proizvođača u Šumadiji preorijentisalo se na proizvodnju baštenskog, balkonskog i rezanog cveća.

Par sela oko Batočine u sasvim su drugoj branši, gde nema velike zarade, a i nisu šire poznati jer oni samo - pletu brojanice. Šumadinke iz ovog kraja batalile su heklanje stolnjaka i bacile se na unosniji posao. Neki su u međuvremenu postali snabdevači na veliko i prodaju širom države.ž

Centralna Srbija nije jedinstvena po tome da se celo selo bavi jednim zanatom ili istom poljoprivrednom granom.

Kada se u internet pretraživač ukuca "Zlakusa" Gugl predloži - grnčarstvo. Od oko 205 domaćinstava u Zlakusi kraj Užica, danas aktivno radi oko 20. Proizvode grnčariju za kuvanje hrane kao pre 400 godina. Kada se kaže Mačkat, misli se na mesne prerađevine i zlatiborski pršut. Na pomen Selenče u Bačkoj svi se sete proizvodnje metli, jednog od malobrojnih proizvoda u kome smo značajni svetski izvoznici. Dve trećine građana Selenče pravi metle u tamošnjim firmama.

(Marija Raca)