Srbima ne treba verovati, oni su četnici, a ćirilica je neprijateljsko pismo: Evo čemu uče decu u Hrvatskoj

Neprofitna organizacija pokušala je opet da upozoriti nadležne institucije i na knjigu "Moj tata spava sa anđelima" – mali ratni dnevnik Stjepana Tomaša, koja je propisana kao lektira za šesti razred

Nije lako deci u Hrvatskoj, kao ni na celom Balkanu. Roditelji, ako već imaju vremena da se bave vaspitanjem, nemaju dovoljno novca da bi im osigurali bezbrižnije detinjstvo, a ako pak nemaju vremena zbog prezaposlenosti, imaju novca da im osiguraju sve one danas tako važne statusne simbole, poput mobilnog telefona i firmirane odeće, ali gde je tu onda smisao roditeljstva. Osim toga, od malih nogu gura im se pod nos višak nepotrebnog gradiva u školama čija je često jedina svrha da autor novog udžbenika izvuče novac na njegovoj prodaji. Jedna od takvih knjiga je i udžbenik iz veronauke "Sa Hristom u život", izdanje "Hršćanske sadašnjosti", koji se upotrebljava u osmom razredu osnovne škole. Taj udžbenik nije nov niti je ova priča nova, ali je knjiga sličnih ovoj jako mnogo. Umesto da decu uče ljubavi, praštanju, toleranciji i poštovanju različitosti, pouke koje mališani mogu da izvuku su potpuno suprotne, pa i ne treba da čude stavovi koje imaju kasnije kao već odrasli ljudi.

Preporučujemo

Ova diploma iz veronauke oduševila je ceo region! Možete li da vidite o čemu je reč? (FOTO)

Udruženje Centar za građansku hrabrost objavila je na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta fotografiju udžbenika, dodavši da ima 24 godine, baš koliko i udžbenik informatike, koji se takođe upotrebljava u nastavi, pa se učenici, uz bogobojaznost i drugačiji stav prema ateistima, uče i osnovama onih računarskih jezika kojima su ovladali još njihovi roditelji, prenosi Al Džazira.

Neprofitna organizacija pokušala je opet da upozoriti nadležne institucije i na knjigu "Moj tata spava sa anđelima" – mali ratni dnevnik Stjepana Tomaša, koja je propisana kao lektira za šesti razred, a u kojoj se uz širenje netrpeljivosti prema osobama srpske nacionalnosti sa jednakim žarom simpatiše ustaški režim.

"Sam svoj vernik"

Obratili su se Ministarstvu obrazovanja, Agenciji za vaspitanje i obrazovanje, dečijem pravobraniocu, pučkom pravobraniocu, Srpskom narodnom veću i heroju zagrebačke urbane scene ali i bivšem voditelju opevane kurikularne reforme Borisu Jokiću.

Centar za građansku hrabrost kaže da nije dobio nikakav odgovor. Tek je SNV saopštio da su svesni o čemu je reč, a pravobranilac za decu je rekla da ona  ne može da zabrani sadržaj knjiga koje su na spisku lektire.

U prijavi stoji da u knjizi decu uče ovo:

1. da su svi Srbi, osim jednog za koga se navodi da je poginuo kao hrvatski branitelj, četnici, odnosno neprijatelji;

2. da Srbima ne treba verovati, ako se ne izjasne protiv "svojih pasa koji pucaju po nama ili njihovim majkama";

3. da je ćirilica neprijateljsko pismo;

4. da je majka Srpkinja napustila kćer Mirticu i pobegla svojima, a da je njen otac "sad sa anđelima" jer je poginuo kao hrvatski gardista;

5. da učitelji i roditelji odobravaju ustaški pozdrav "Za dom spremni" i ustaške pesme;

6. da se nekad nije smelo biti vernik, a da su u ratu i nevernici postajali vernici; da se dete od 12 godina pita veruje li u Hrista, koji je ljubav sama;

7. da neprijatelji koji su rafalom gađali njegovo telo na raspelu ne znaju šta čine;

8. govor mržnje, najgori rodni stereotipi, nacionalna i verska nesnošljivost, netrpeljivost prema ireligionizmu, promovisanje nacifašizma.

Hrvatska zaista jeste visokoreligiozna država, čak sudeći i prema popisu stanovništva, gde vas pitaju i za versko opredeljenje..

Istina je, naravno, bitno drugačija. Prema sociološkom istraživanju u kojem su nastojali sagledati različite društvene aspekte religioznosti, ali i intimna pitanja vere, objavljenom pre nekoliko dana, pokazalo se da je verska scena u Hrvatskoj vrlo raznolika, s obzirom na to da čak trećina vernika ne prihvata ono šta kaže crkva nego se ponaša kao "sam svoj" vernik.

(Telegraf.rs)