Tajna 9 mezeta: Legenda kaže da su Piroćanci škrti, ali nas je sto za kojim smo sedeli demantovao (VIDEO)

Ušli smo u pirotsku kafanu o kojoj se i danas priča u Beogradu

Tokom posete pirotskom okrugu naša medijska eksurzija, koju već drugu godinu za redom organizuje menadžer klastera „Zvezde juga“ Momčilo Đurđić, odvela nas je u jedno etno selo na domak Pirota kako bismo pokušali da otkrijemo tajnu legendu pod nazivom „9 mezeta“.

Preporučujemo

ŠKOLU STARU 250 GODINA PRETVORILI U ETNO SELO: U njoj će srpski školarci moći da putuju kroz vreme (FOTO) (VIDEO)

Ova legenda kaže da Piroćanci umeju da ugode gostu, ali i da ni malo nisu škrti.

Čuvena pirotska kafana „9 mezeta“ otvorena je sredinom šezdesetih godina prošlog veka u nekoliko renoviranih prostorija jedne stare kuće. Kuća se nalazi na ćošku ulica i raskrsnici gde se gradsko jezgro, varoš, graniči sa najstarijim prigradskim naseljem.

Izbor mesta kafane izvan strogog centra grada i definisanje kafanskog prostora kao izdvojenog, malog i intimnog sa svega pet stolova nagovestio je  pokušaj stvaranja jedne nove kafanske atmosfere prilagođene, pre svega, poslovnim ljudima, poznatim javnim ličnostima i sladokuscima u tranzitu.

Ona je predstavljala prvi iskorak iz „sistema“ zadimljenih, prostranih, dnevnih kafana za svakodnevnu upotrebu gde se svraćalo na čašicu domaće i razgovora.

Pedesetih i šezdesetih godina te gradske kafane sve više su se pretvarale u menze gde je radnička klasa pre ili posle fabričke smene svraćala na škembe ili teleću čorbu zalivenu lošim pivom.

Kafane za večernji izlazak koje je sebi bar jednom nedeljno mogla da priušti socijalistička srednja klasa, i to uglavnom u letnjim mesecima, bile su najlon bašte.

One su predstavljale modernije, masovne oblike druženja na otvorenom prostoru sa „živom“ muzikom. Tu su se radi zabave okupljala velika, bučna društva često sastavljena od mladih bračnih parova a ponuda se svodila na ćevapčiće sa lukom, špricere i koktu.

U takvim okolnostima kafana “9 mezeta“ predstavljala je lokal skoro poluzatvorenog tipa u kome se okupljala poslovna i partijska elita, u koji su se dovodili poslovni partneri iz zemlje i inostranstva i sklapali ugovori uz vrhunski pirotski roštilj.

Povremeno su svraćali poznati sportisti i sportski radnici, pevači i glumci a vrlo često i članovi diplomatskog kora iz Sofije kao što je to bio slučaj sa američkim ambasadorom i njegovom porodicom.

Dragan Nikolić, po kome stadion Radničkog iz Pirota danas i nosi ime seća se da su fudbalski funkcioneri Hajduka iz Splita Luka Kaliterna i Tito Kirigin obožavali ovu kafanu.

Posebno izdvaja anegdotu po kojoj je tadašnji trener Reala iz Madrida Miljan Miljanić dolazio u Jugoslaviju preko Sofije gde ga je on čekao službenim automobilom i vozio pravo u „9 mezeta“.

Povoljna okolnost za gazda Ganču kada je u pitanju tranzitna klijentela sastojala se u činjenici da u to vreme još nije postojala obilaznica oko Pirota tako da je put Istok- Zapad prolazio kroz grad, na stotinak metara od kafane.

Kafana „9 mezeta“ je predstavljala prvu priliku za one koji su napuštali sovjetske zemlje i poslednju za one koji su ulazili u njih da uživaju u hrani.

Gladne putnike koji su zaustavljali automobile tražeći dobar zalogaj Piroćanci su upućivali na mesto sa koga niko nije otišao nezadovoljan.

Pa,šta se to toliko urezivalo u pamćenje posetiocima kafane da su joj se vraćali u svakoj prilici a u međuvremenu je svojim prijateljima i poznanicima najtoplije preporučivali?

Pored vrhunskog roštilja koji se mogao još ponegde i pronaći kafana je imala svoju „priču“ naslovljenu po njenom imenu – 9 mezeta. Posebno je interesantno da i sama priča ima bezbroj verzija, skoro onoliko koliko je imala posetilaca.

U osnovi legende je neka vrsta takmičenja vlasnika kafane i gosta, gde se gostu navodno serviralo devet vrsta mezeta, jedne za drugim, i ukoliko bi uspevao sve da ih pojede ne bi morao ništa da plati.

Ni čika Dragan, ni sin osnivača kafane Zoran, ni novinar i pirotski hroničar Rota Janković, ni mnogi drugi koji su tih godina činili „inventar“ čuvene kafane ne pamte da je bilo ko uspeo da pojede svih devet mezeta . Vrlo retko se dešavalo da je bilo ko i pokušavao tako nešto.

Izgleda da je pravi smisao rituala bio u tome da se prepustite izboru gazda Ganče koji bi vam po sopstvenom nahođenju birao i servirao mezete jedne za drugim dok ne kažete dosta.

Posebna čar je bila u tome što svaka mezeta servirana direktno sa „skare“(roštilja) čim bi bila ispečena a gazda Ganča je coktao ustima dok ih je lično služio nasmejanim gostima.

U kafanskom jelovniku nikada nije postojao tačan zapis specijaliteta pod imenom „9 mezeta“ a po svoj prilici da je gazda Ganča odneo sa sobom u grob tajnu svog marketinškog koncepta, onoga što se danas naziva brend ili love mark.

Bojan Tolić, šef kuhinje kafane „Nišavska dolina“, vođen profesionalnom razdoznalošću, godinama je slušao priče ljudi koji su doživeli i jeli čuveni gastronomski ugođaj „9 mezeta“ i na osnovu podataka do kojih je došao odlučio se da legendu pretoči u stvarnost.

Kako izgleda, šta sve čini i da li je moguće pojesti piroćanskih „9 mezeta“ pogledajte u videu ispod.

(Telegraf.rs)