Jovana (10) je potpuno slepa, a napisala je knjigu, svira klavir i harmoniku, peva i pobeđuje na takmičenjima! (VIDEO)

Ova devojčica poručuje svima koji su izgubili vid da se ne predaju, da gledaju kroz svoje srce...

Malena, desetogodišnja devojčica Jovana Trajčevska iz Resena, gradića na jugu Makedonije, nakon teške bolesti izgubila je jednu bitku – svoj vid, ali ne i volju za životom. Ona je pobedila svoj hendikep i hrabro korača dalje.

Preporučujemo

Dejan, vukovarski heroj: Iz kontejnera spasao malog Nina, čije mu je cvilanje sledilo krv u žilama (FOTO)

Slepilo je nije sprečilo da napiše knjigu poezije, da nauči da svira klavir i harmoniku, da peva i pobeđuje na raznim takmičenjima, da bude aktivista u udruženju za zaštitu životinja...

- Prošle godine je bila na regionalnom takmičenju u solo pevanju gde je osvojila treće mesto. Treća je bila i na takmičenju iz matematike, a uspešna je i u šahu. Sa osam godina je bila balkanski prvak slepih osoba, a sa osam i po godina je počela da piše poeziju - kaže njena majka, Jasmina Trajčevska.

Jovana svet gleda preko svojih pesama. Sa njima izražava svoja osećanja, želje, nadanja... Sada je sve napisane pesme “ukoričila” u knjigu poezije nazvanu “Tajne moga srca”.

- Da napišem zbirku pesama trebalo mi je godinu i po dana, a promocija će biti 18. februara u velikoj sali opštine Resen. Inspiraciju srpim iz svokodnevnog života i moje porodice. Osim poezije, kao mala, puno sam slušala kompozicije za klavir i gitaru. To su mi bili omiljeni instrumenti. Nisam uspela da naučim da sviram gitaru, ali zato jesam klavir i harmoniku i radi toga sam veoma srećna, kaže malena Jovana Trajčevska.

Ova devojčica poručuje svima koji su izgubili vid da se ne predaju, da gledaju kroz svoje srce i da nastoje da rade ono što najviše vole.

Svi koji su pročitali poetski prvenac Jovane Trajčevske su oduševljeni njenim talentom, a jedna od redaktorki, Biljana Todorovska kaže da se ona čita u jednom dahu.

- Čitajući stihove Jovane do mene dopire ljubav. Poželela sam da budem zvezda na nebu i da sa celim univerzumom skujem dogovor i ispunim sve želje koje je Jovana kao kišu izručila pred mene. Uvela me je u svoju čežljivu željoteku, a pročitala sam puno i o pruženoj ruci dobrote. Njeni stihovi su me naučili da smo svi mi posebni cvetovi na planeti, kaže Todorovska.

Umetnička vrata malenoj Jovani se otvaraju zajedno sa njenim entuzijazmom prema stvaralaštvu, a njeni ponosni roditelji su uvek spremni da joj u tome pomognu i podrže u njenim ambicijama.

(Preuzimanje teksta ili njegovih delova nije dozvoljeno bez prethodne konsultacije sa uredništvom portala Telegraf.rs)

(D.J.)