Došli su sve da nam nose zbog duga, a mi nemamo ništa: Jojići godinama žive u mraku i hladnoći (FOTO)

A da nesreća nikad ne ide sama, Milutin Jojić je shvatio kada su mu na vrata zakucali sudski izvršitelji zbog duga za komunalije od 250.000 dinara

Brata i sestru Jojić iz Niša sreća je celog života zaobilazila u širokom krugu. Oni žive od 14.000 dinara socijalne pomoći koju oboje ostvaruju. 

Preporučujemo

Novosađaninu (66) izvršitelji oduzeli celu penziju: Duguje 2.300 dinara, a treba da plati 300.000!

DA NIJE SMEŠNO BILO BI TUŽNO: Država ne oprašta ni paru, Nišlijka dobila opomenu za poreski dug od 2,73 DINARA

- Ljudi sanjaju da otputuju na Floridu, da vide Havaje… sanjao sam i ja o tome kad sam bio mlad. Sada maštam da mi u kući svetli sijalica, jer tri godine ja i moja pedesetpetogodišnja sestra živimo u mraku – ovako govori Nišlija Milutin Jojić (55) kojem je zbog duga od 80.000 dinara isključena struja dok nam sa svećom u ruci otvara vrata svog stana u Ulici pariske komune.

Milutin je tek ponešto radio na određeno vreme, nije skupio ni 10 godina radnog staža, sestra Slavica je imala moždani udar i nesposobna je za posao.

Pre godinu dana Slavica je izgubila i pravo na tuđu negu i pomoć od 9.000 dinara, jer je lekarska komisija procenila da se dovoljno oporavila.

Međutim, od svih muka koje su ih snašle, najteže im je to što su ostali bez struje.

- Onog dana kada su nam isekli struju došlo mi je da uzmem sestru za ruku i da zajedno skočimo sa terase, a te mi se crne misli i sad često vraćaju. Samo oni koji imaju istu muku mogu da shvate kako je to biti u mraku, bez televizora, frižidera, mašine za pranje veša….

Ne možemo da se okupamo kao ljudi, nakvasim peškir, pa ga ugrejem na radijator da operem sestru, ja se usred zime tuširam ledenom vodom. Muka me uhvati dok Slavici mažem eurokrem na hleb, jer ne mogu da joj skuvam ništa toplo. Zahvalan sam komšinicama koje su pune saosećanja, skuvaju ponekad supu, čaj ili kafu koju Slavica mnogo voli. Najteže je zimi, mrak padne u četiri sata, noć nikad da prođe – vajka se Milutin.

A da nesreća nikad ne ide sama shvatio je Milutin kada su mu na vrata zakucali sudski izvršitelji zbog duga za komunalije od 250.000 dinara.

- Hteo sam da platim, nisam imao odakle. Imam školske drugove na funkcijama u gradu, molio sam ih za kakav-takav posao, ali odgovora nema. Izvršitelji su nam popisali stvari, televizor stariji od mene, pokvareni zamrzivač… naravno da to niko neće da kupi. Strahujemo da nam stan ne prodaju zbog dugova – kaže očajni čovek.

Malo svetlosti u mračnu svakodnevicu ovo dvoje ljudi unela je vest da je opština Medijana obezbedila pomoć od 30.000 dinara.

- Tim novcem ću platiti deo duga, a upravo mi se telefonom javio neki mladić koji je kazao da će platiti ostatak računa za struju, pa da opet živimo kao ljudi. Ali, sve je to kratkog daha, dažbine moraju da se plaćaju, a to ne možemo od socijalne pomoći. Kada bih dobio neki posao, to bi značilo izvesniju budućnost za mene i moju sestru – zaključuje Milutin.

(D. R.)