Zbog čega Rusi ponovo izazivaju sukobe u Ukrajini: Ovo je Putinov signal Trampu (FOTO)

Jurij Butusov, ukrajinski novinar i vojni stručnjak, u autorskom tekstu opisao je kakva je situacija u Donjecku, gde su se ponovo rasplamsali sukobi proruskih snaga sa ukrajinskom vojskom

Neočekivan talas oružanog sukoba na Donbasu, granatiranje stambenih oblasti, pogibija ukrajinskih vojnika i civila – za nekoliko dana Avdijivka je ušla u leksikon svetskih medija i međunarodne diplomatije.

Preporučujemo

Nemaju vode ni struje, vojska se probija metar po metar, hiljade ljudi se bore za život na minus 20: Ukrajina na ivici humanitarne katastrofe (FOTO)

Tačno pre godinu dana, 4. februara 2016. godine, jedinice 58. Motorizovane pešadijske brigade, grupe „Desnog sektora“ i Ukrajinska dobrovoljna armija su pokrenuli operaciju čišćenja teritorije oko Avdijivke. Danas na liniji fronta koristi se pojam „avdijivska promzona“ kao simbol žestokih borbi.

Avdijivka je deo donjecke regije. Na samo nekoliko kilometara nalazi se Donjeck, Jasinuvata, Gorlivka. Ovde se vodi rat za svaku zgradu, kuću, zemlju. Ovde svakih 500 metara imaju svoju cenu. Ovde nema gde da se povlači vojska.

Prema ugovorima iz Minska od septembra 2014. godine i februara 2015. podine, Avdijivka ostaje pod kontrolom Ukrajine. Međutim, ruska komanda je naglo prekršila ove sporazume, ne samo u ovoj oblasti nego i na čitavoj liniji fronta. Da bi zauzeo Avdijivku neprijatelj je postavio ovde svoje najbolje snage – 100. brigadu tako zvane republikanske armije i poseban bataljon „Somalija“.

U čemu je taktički značaj „promzone“?

Za neprijatelja Avdijivka je pozicija koja otvara prilaze ka okolini Donjecka i Jasinuvate, kao i severne okoline Gorlivke. Predaja „promzone“ će prebaciti liniju fronta još nekoliko kilometara bliže njihovim pozicijama i biće još teže da se brane ti gradovi.

Neprijatelj je koristio i put Donjeck – Gorlivka za dostavke oružja i plaćenike. Ako kontrolišu promzonu, ruski generali onda kontrolišu i rezerve i imaju mogućnost da lako pređu u neočekivan napad. U ovoj zoni neprijatelj stalo izaziva ukrajinsku vojsku. Tako da je oslobođenje „promzone“ je postalo ne samo politički problem, nego i testiranje hrabrosti ukrajinske vojske.

Aktivne borbe u Avdijivci su direktan rezultat kršenja ugovora iz Minska, i zato jedini način da se reguliše situacija sa otvorenim ignorisanjem diplomatije jeste jedino vojna sila.

Ukrajinska vojska je postigla i neke taktičke uspehe time što je organizovala pozicije blizu puta Donjeck - Gorlivka. To je primoralo neprijatelja da se brani. Tako je promzona počela da traži previše puno napora za neprijatelja.

Na putu Donjeck - Gorlivka postoji danas najpoznatije mesto na frontu – skretanje na Jasinuvatu. Ovde postoje punkt odbrane neprijatelja. A malo dole još dva takva punkta. Da su ugovori iz Minska bili ispoštovali, ovih punktova ne bi ni bilo. Ali ono što nisu mogli da reše diplomate, primorani su da reše vojnici.

29. januara artiljerija neprijatelja je počela jak napad na pozicije ukrajinskih snaga. Kao rezultat, nastradali su različiti objekti u gradu Avdijivci. Naša artiljerija je odgovorila.

I ovde, već običan rat na maloj teritoriji pretvara se sa taktičke epizode u element velike političke igre. Ukrajinski vojnici su više puta kretali napred. I uvek su sledila pucanja, ali do eskalacije nikad nije dolazilo, baš zbog toga što su i posmatrači misije OEBS videli i znali da je prema uslovima Minska ta teritorija ukrajinska i da se pucanje vrši zbog ruskih provokacija. Sporadična pucanja su bila, ali do velike vatre nije dolazilo.

Ali ovog puta sve je krenulo naopako. Ruska komanda odlučila je da krene u pun rat. Neprijatelj je otvorio vatru bez ikakvih ograničenja što se tiče municije. Korišćeni su reaktivni sistemi vatre što nije bilo nikad u ovoj oblasti. Na Avdijivku i okoline usmerili su bukvalno hiljade mina i municije. U situaciji toliko male teritorije i tolike jačine pucanja, gubici su bili neminovni.

U 1. bataljonu počeli su da broje poginule i ranjene. Ukrajinski vojnici su pokušali da zaštite barem stanovnike grada.

U oblasti Avdijivke počeo je stvarni rat.

Takve abnormalne aktivnosti ruskih snaga u Donbasu nije bilo od 2015. godine. Jasno je da neprijatelj napada ne zbog realne pretnje svojoj odbrani, nego iz političkih razloga. Artiljerija se koristila za konstantne udare na grad.

Kremlj je u suštini i formulisao razloge eskalacije: „Što se tiče današnje eskalacije na linije razgraničenja, to očigledno da je to samo još jedan razlog za pokretanje dijaloga i saradnje između Rusije i SAD, uključujući i rešenje ukrajinskog pitanja“. Na taj način Rusija je otvoreno priznala da je bitka za Avdijivku – signal Putina Trampu.

Prikaz, da Rusija kontroliše rat na Donbasu. I u bilo kom momentu vatra može da zauzme sve gradove. Borba u Avdijici je u suštini poziv Trampu da pokrene pregovore sa Rusijom oko Ukrajine. Borbe u Alepu i Avdijivci su demonstracija da Putin ima snage i resurse za vojno mešanje u bilo koji konflikt. I da SAD mogu da zaustave njega jedino ako pokrenu partnerske odnose.

Ovoj strategiji doprinosi i informaciona kampanja u zapadnim i ukrajinskim medijima gde proruski pripadnici otvoreno pozivaju na mir po svaku cenu, na saradnju sa Moskvom čak i po cenu predaje Krima i Donbasa.

Osnovna laž ruske istorije: Odakle potiču Moskva i Moskovija (FOTO)

Kao vidimo kriza u Avdijivci je postala prvi test za Trampa. Kakav politički kurs će on zauzeti po pitanju Ukrajine? U Americi još uvek traju kadrovske promene i zato ona nije odmah reagovala na rat u Avdijivci. Rusija je nastupala sa nizom izjava u medijima o neophodnosti mirnog rešenja. Naglašavanjem na rešenju, računali su da će impresionirati Trampa.

SAD su reagovale 2. februara. Na sednici Saveta Bezbednosti UN predstavnik SAD, N.Hejli je izjavila da kurs SAD, odnosno Ukrajine u Rusije ostaje nepromenljiv: „Krim je deo Ukrajine. Naše sankcije što se tiče Krima biće na snazi sve dok Rusija ne vrati kontrolu na poluostrvu Ukrajini. SAD nastavljaju da podržavaju ove ugovore“.

Ali čak ni jasna pozicija SAD nije dovela do prekida vatre. Ruska artiljerija nastavlja udare na Avdijivku. Jasno je da Putin sprema platformu za sledeću rundu pregovora o situaciji u Ukrajini. Odigrao je svoj korak u sirijskom šahu pa sad radi na ukrajinskom. Kremlj proverava situaciju da bi doveo do ukidanja sankcija i priznanja otcepljenja teritorije od strane Ukrajine.

A to znači da će rat da traje. Rusija u Ukrajini ratuje ograničenim snagama. Bez obzira na demonstrativan militarizam, Rusija nema dovoljno ljudskih resursa, motivisanih vojnika koji bi bili spremni da umre za imperiju negde tamo u inostranstvu. Jedino što Rusija ima to je oružje.

Danas taktička situacija u Avdijivci je ovakva. Grad i čitava linija odbrane je pod kontrolom ukrajinske vojske. Vojnici su zauzeli 72 punkta odbrane i neće da ih predaju. U grad stižu rezervisti Vojske Ukrajine i Nacionalne garde. Ali ukrajinske snage za sada ne mogu da prekinu napade ruske artiljerije. Mogu, ali onda bi to dovelo do masovnih uništavanja objekata u gradu.

I zato će ovaj rat da traje još dugo. Štaviše, ova eskalacija neće biti jedina. A ugovori iz Minska su kao analogija Dejtonskog sporazuma, oni ne dovode do nekog rezultata. Neka od strana prosto mora da izgubi, bilo Rusija ili Ukrajina. Neko mora da preuzme na sebe odgovornost za donošenje odluke. Ili vojne, ili političke.

Putin tera Zapad da usvoje mirne ugovore na račun Ukrajine. Putin nema nameru da se preda. On neće vratiti Krim u koji je uložio toliko resursa. Kriza u Avdijivci svedoči da bez jakih vojnih instrumenata, vojnog rešenja, nema šanse da se nađe neka diplomatska formula koja bi bila u korist Ukrajine na Donbasu.

Za svoju nezavisnost moraju da se bore jako. U borbama za mali delić ukrajinske teritorije u Avdijivci 29. januara – 2. februara položili svoje živote 11 hrabrih ukrajinskih vojnika.

Neka im večna slava!

Izvor: http://gazeta.dt.ua/internal/scho-stalosya-v-avdiyivci-_.html

*** Predsednik Vade Srbije A. Vučić je zamerio jednom u razgovoru o Kosovu da „ako srpska strana se slaže sa svim i samo jednom kaže „ne“ , odmah kažu da su krive obe strane“. Možda će onda srpska strana i bolje sada razumeti kako se oseća Ukrajina kada ruska vojska puca svom snagom iz artiljerije hiljadu puta, a ukrajinska vojska odgovori jedanput, pa posle neki političari pričaju o tome da su krive obe strane.

(Telegraf.rs / PR)