Srce najveće ljubavi Ane Karenjine u srpskom manastiru: Grof Vronski minut pred smrt tražio da tako bude
Svega 16 dana bilo je dovoljno da se pukovnik upiše u istoriju Srbije
Čuveni pukovnik ruske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski, koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina”, ostavio je svoje srce u jednom manastiru u Srbiji. Bukvalno.
Preporučujemo
Tako treba! Smenjena direktorka Spomen-područja Jasenovac, nije osudila ustašluk
Ispovest Bojane (21) koja je pobedila tumor, a davali su joj 1 ODSTO ŠANSE da preživi: Imala sam osećaj da polako nestajem (FOTO)
Tokom priprema Srbije za rat, kao izaslanik ruskog cara Aleksandra II, Rajevski je 1867. u više navrata boravio u izviđačkoj misiji obilaska putnih pravaca prema Bosni, poprišta budućeg rata, a o svojim zapažanjima obaveštavao je vlast u Srbiji i vladu Rusije.
Život Nikolaja Rajevskog okončao se pogibijom u bici sa Turcima 20. avgusta 1876. kod sela Gornji Adrovac, nedaleko od Aleksinca.
Prema legendi, samo nekoliko minuta pre pogibije Rajevski je ručao, pio vino i polazeći na položaj rekao: "Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju". I želja mu je ispunjena. Njegovo srce nalazi se u porti manastira Sveti Roman u Đunisu, u blizini Kruševca, a njegovo telo je sahranjeno u porodičnoj grobnici u Ukrajini.
Rajevski je nosilac ruskih i srpskih odlikovanja (Takovski krst). Bio je unuk proslavljenog generala Nikolaja Rajevskog, heroja Otadžbinskog rata 1812. godine (protiv Napoleona, a njegov legendarni ratnički podvig ovekovečio je Lav Tolstoj u romanu "Rat i mir"), po kome je i dobio ime.
Nikolaj je, još kao mlad oficir, bio upućen u specijalnu misiju na Balkan i u Srbiju. U Srbiju je dolazio u dva navrata, pri čemu je 1876. godine sa sobom doveo priličan broj ruskih dobrovoljaca (3000-5000).
Prvu bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu. Ipak, odlučujuća bitka za Adrovac bila je i kobna za pukovnika Rajevskog. Svega 16 dana bilo je dovoljno da se upiše u istoriju Srbije.
Njegovo telo sahranjeno je u porti manastira Svetog Romana u Đunisu, a odatle je posle nekoliko dana preneto u Beograd. Petog septembra ispraćeno je uz velike počasti za Rusiju, posle opela u Sabornoj crkvi kome je prisustvovao kralj Milan. Srce je, ipak, ostalo u Srbiji.
Tolstojev roman "Ana Karenjina" je priča o oficiru koji, posle nesrećne ljubavi odlazi u Srbiju, da potraži novi smisao života. Na kraju romana "Ana Karenjina", veliki pisac je svog junaka poslao u Srpsko-turski rat, ali se ne govori dalje šta se s njim dogodilo.
(Telegraf.rs/Meettheserbs)