Nije disao u autu, ali mu je srce i dalje kucalo: 24 godine bol zbog Srđana ne popušta
- Srđo nije disao u autu, ali mu je srce i dalje kucalo. Izneli smo ga iz plavog auta i predali na prijemno u bolnicu. To je bio poslednji put da sam video moga dragog druga Srđana - prisetio se očevidac događaja, Želimir Popov
Srđan Aleksić, Srbin iz Trebinja ubijen je na današnji dan pre 24 godine dok je spasavao svog sugrađanina, Alena Glavovića od napada vojnika Republike Srpske. Srđan je od zadobijenih udaraca pao u komu, i preminuo 27. januara 1993. godine.
O nemilom događaju prvi put posle više od 20 godina, progovorio je njegov prijatelj Želimir Popov, koji je takođe tog dana bio na ivici smrti, a kako je i sam rekao, da je došao u bolnicu samo deset minuta kasnije, ne bi preživeo, jer mu je pukla slezina.
ISPOVEST ŽELIMIRA POPOVA, OČEVICA UŽASNOG ZLOČINA
– Još se oporavljam od tog užasnog i nemilog događaja kad sam šetajući Trebinjem ugledao svog druga Srđa Aleksića obučenog u kariranu košulju, preko koje je imao teksas jaknu, crveni prsluk, farmerke i crne cipele, gde ga neko udara nogama, kao i što su mene nedavno, s tom razlikom da nije u pitanju jedan tip kao kod mene, nego četvorica – rekao je tokom protekle godine Srđanov drug.
Niko od prisutnih nije pritrčao da pomogne Srđanu, čak su i policajci iz obližnje stanice sve posmatrali krišom kroz prozore.
– Ja sa i dalje svežim ranama na stomaku, ali i psihičkim na duši i srcu, dolazim do jednoga od njih i kažem mu: “Ne dirajte ga, ostavite ga, to je naš Srđo”, na šta je on grubo sa uperenim kalašnjikovom u mene odbrusio: “Odbij”.
Za trenutak sam malo ustuknuo, a i oni su prestali sa ne malom serijom udaraca kojom su se obrušili na Srđana, koji uopšte nije pružao nikakav otpor niti je pokušao da beži.
Pošto su ga oborili na zemlju, zadavali su mu strašne udarce po celom telu, naravno i u glavu. Onda su otišli kao da se ništa nije desilo, a Srđo je ostao da nepomično leži na hladnom kamenom pločniku.
SRĐAN ČETIRI DANA LEŽAO U KOMI NA APARATIMA
– Srđo nije disao u autu, ali mu je srce i dalje kucalo. Izneli smo ga iz plavog auta i predali na prijemno u bolnicu. To je bio poslednji put da sam video moga dragog druga Srđana. Četiri dana je ležao priključen na aparate koji su onda izgašeni – pričao je Popov o nemilom događaju koji i posle 24 godine budi iste emocije i evocira uspomene na svirepi zločin u Trebinju.
ALEN GLAVOVIĆ SVAKE GODINE POSEĆUJE GROB SVOG SPASIOCA
Alen Glavović svake godine obilazi Srđanov grob, iako mu je teško, kako kaže, duguje čoveku koji mu je omogućio da danas bude živ i zdrav i da ima porodicu:
– Svake godine posetim Srđanov grob. Veoma mi je teško da dođem ovde, ali to je moja dužnost i dug Srđanu. Tako ću da radim do kraja svog života, a nadam se da će moja deca nastaviti, jer sam to na njih preneo da znaju da je Srđan spasio mene i omogućio mi da imam porodicu - progovorio je Alen javno o zločinu koji je potresao region.
Srđanov otac Rade kaže da iako vreme prolazi, Alen svake godine kada dođe, sa porodicom poseti njega i obiđe Srđanov grob.
- Jeste da čoveka vraća u neko vreme, probudi neka bolna sećanja. Ali, sa druge strane jako se lepo osećam što Alen sa porodicom ceni ono što je Srđan učinio i omogućio mu da ima danas lepu porodicu - rekao je Rade.
Srđan Aleksić dobio je ulicu u Novom Beogradu, a gradski plato u centru Novog Pazara takođe nosi ime po najvećem srpskom heroju.
Pogledajte video o Srđanu Aleksiću:
(Telegraf.rs)