Srbi se muče s grejanjem, a ova jedna odluka može da preokrene situaciju na bolje (da ne pričamo o uštedi od 400 evra)
Uzgoj ovog drveta je izuzetno profitabilan i zbog toga ga zovu još i "drvo-čudo" ili "drvo-naftni bunar"
Ledeni dani prouzrokovali su da potražnja drva za ogrev poraste, međutim, nestašica vlada na stovarištima širom zemlje. Porodici koja se greje na drva, godišnje treba oko 400 evra. Ono što većina Srba još ne zna je da sami mogu svake godine "uzgajati ogrev" i tako uštedeti novac.
Zima ne popušta, a ogreva nema: Ledeni talas prouzrokovao nestašicu drva i uglja
Rešenje leži u najbrže rastućem listopadnom drvetu zvanom paulonija, koje potiče iz Kine i energetski je najsličnije uglju. Paulovnija za godinu naraste od 3-6 metara, što je tačno jedan kubik drva.
Kada jednom posečete drvo, ne morate ga ponovo saditi jer iz panja nova stabljika raste još brže pošto je korenov sistem razvijen. Stablo se može seći bilo kada.
Paulovnija se sadi posle opadanja listova, a to je obično u novembru. Sadnja je moguća i tokom zime, ukoliko zemlja nije zamrznuta i ako nema snega i blata. Ukoliko sada posadite pauloniju, već sledeće zime uštedećete 400 evra.
Pogodna je za sadnju na svim terenima, pa čak i onim surovim. Biljki ne smetaju ni temperature od 40 stepeni u minusu, a ni nadmorska visina od 1.800 metara. Kao ni peščani tereni i jaloišta.
Ovo drvo je višestruko korisno, jer se upotrebljavaju i njen list, cvet i stablo. Pojavila se u Kini pre 2.600 godina, a gaji se na više miliona hektara zemlje.
Svojstva paulovnije zaista treba redom nabrojati, jer prečišćava vazduh, otporna je na vatru (pa sporije sagoreva i pritom ne zagađuje vazduh), nema čvorove, krivine niti smolu – te je savršena za izradu nameštaja, a jača je od bagrema i bukve. Pored toga, vole ga i koze, zbog visokog procenta proteina u listovima.
Uzgoj ovog drveta je izuzetno profitabilan i zbog toga ga zovu još i "drvo-čudo" ili "drvo-naftni bunar".
(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)