Mnogi zaboravljaju, ali firmama sledi drastična kazna ako ne poštuju pravila prve pomoći
Većina firmi već ima potrebnu opremu, ali je za dopunu iste, prema novom i obuku zaposlenih ipak ostavljen rok od dve godine
Novi Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći na radnom mestu zadržao je postojeće i proširio pojedine odredbe, pa tako po novom, poslodavci moraju da osposobe određeni broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i moraju da imaju ormarić za prvu pomoć na radnom mestu. Većina firmi već ima potrebnu opremu, ali je za dopunu iste, prema novom i obuku zaposlenih ipak ostavljen rok od dve godine. Ono što mnogi ipak ne znaju je da su kazne za nepoštovanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu astronomske i da za njih nije ostavljen rok od dve godine!
Ako ovo nemate u kolima ili nije ispravno, dobićete ogromnu kaznu! (nisu sedišta za decu)
Prema rečima direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Vere Božić Trefalt, poslodavci u Srbiji uglavnom vode računa da imaju sandučiće i obučene zaposlene za pružanje prve pomoći iako ne postoji tačna evidencija o tome.
- Ne verujem da inspektori imaju tačnu evidenciju o broju ispisanih kazni, ali iz iskustva znam da firme mahom poštuju Zakon o o bezbednosti i zdravlju na radu. Najveće nepridržavanje Zakona i Pravilnika postoji kod gradilišta, koji su privremeni objekti, brzo se otvaraju i zatvaraju, a ima i dosta neregistrovanih građevinskih firmi - otkriva Božić Trefalt.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu reguliše kazne, a postoji još od 1971. godine. Pošto je, kako kaže Trefalt, arhaičan i "u svetlu donošenja novih zakona", došlo je do njegove izmene.
U stavu 69 tačka 13 stoji da ako pravna lica ne osposobe određeni broj zaposlenih za pružanje prve pomoći da će platiti kaznu od 800.000 do milion dinara, za preduzetnike je kazna od 400.000 do pola miliona dinara, a za direktora od 40.000 do 50.000 dinara.
- Pošto je raniji zakon sadržao manje-više isto, to ne znači da inspekcija ministarstva rada neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ukoliko uoči nepravilnosti na radnom mestu - ističe direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Naša sagovornica navodi situacije koje prevazilaze nadležnosti inspekcija rada.
- Obučeni zaposleni može da ne pruži pomoć ugroženom kada njegova znanja i mogućnost to ne dozvoljavaju, što je najčešće tamo gde se zahteva kontakt s astrujom, visokim naponom. Tad i ne treba ništa da radi sem da traži hitnu medicinsku pomoć i da bude obavezno prisutan. Pošto se radi o laičkom, a ne o stručno-medicinskom, ne možemo ni da propišemo sankciju. Jedino ako obučeni pobegne sa lica mesta ili odbije da pomogne, a ume, onda firma protiv njega može pokrenuti disciplinksi postupak - objašnjava naša sagovornica.
Inače, prema evidenciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u Srbiji trenutno posluje 320.000 poslodavaca i za sve njih važi doneti Pravilnik.
(S. Vasić)