Probala sam jedan dan da radim u kol centru i htela da "odlepim" (ne zbog plate od 30.000 dinara)

Nije mi išlo ubeđivanje, zamislite, kad mi se javi neka penzionerka ja njoj jedva pokretnoj treba da pričam o Azurnoj obali i besplatnom ručku

- Milorad je mrtav - rekla mi je gospođa sa druge strane žice kada sam zatražila da razgovaram sa njenim suprugom kako bih mu ponudila promotivno putovanje Azurnom obalom i besplatan ručak u restoranu u blizini njegove kuće. Posle te rečenice sam shvatila da se nikad neću baviti telefonskom prodajom - ovako za Telegraf.rs priča devojka koja je probala jedan dan da radi u kol centru.

Preporučujemo

OPŠTINA VRAČAR UZ SVOJE GRAĐANE: Otvoren Centar za pomoć u vanrednim situacijama

OD 09 DO 17 ČASOVA ZA 30.000 DINARA

Budući da u tom trenutku nije imala posao, rešila je da se oproba u telefonskoj prodaji. Na razgovoru za posao su joj rekli da se radi 6 dana nedeljno, od 9 do 17 časova za platu od 30 hiljada dinara.

- U to vreme kada mi zovemo su kod kuće uglavnom penzioneri, deca i oni koji nemaju posao. I onda se posle čudite kada vešti telefonski prodavac koji za razliku od vas ima vremena da sasluša vašu babu ili dedu, uspe da mu proda neki aparat koji ne sme da koristi zbog povišenog krvnog pritiska - priča nam ona.

Na poslu su joj tog dana dali papir sa uputstvima kako da se predstavi i šta da navede kao razlog poziva. Takođe, dobila je fotokopiju telefonskog imenika Čačka i okolnih sela zbog čega nije bila nimalo srećna.

- Išla sam tamo u srednju školu, mislila sam ako mi se javi neko koga poznajem i prepozna mi glas, propašću u zemlju. Inače, zvali smo fizička lica i trebalo je da im kažemo da su srećni dobitnici putovanja Azurnom obalom. Najvažnije je bilo da ih ubedimo da dođu na besplatnu večeru u restoran koji je u blizini njihove kuće - priča.

Trebalo je da ubedi najmanje sedmoro ljudi da dođu na večeru i da povedu sa sobom nekoliko prijatelja ili članova porodice. Na tom "besplatnom druženju" bi vešti prodavci pokušali da im naplate neki dušek, jastuk ili ćebence za hladne dane. 

- Priznajem, nije mi išlo ubeđivanje. Ne bije džaba glas Čačane da su stipse, a i zvučala sam smešno sama sebi, a kamoli njima. Zamislite, kad mi se javi tamo neka penzionerka u Atenici ja njoj jedva pokretnoj treba da pričam o Azurnoj obali i besplatnom ručku. Uspela sam zapravo da ubedim jednu osobu, ali samo zato što je gospodin živeo prekoputa restorana i želeo je da se "ogrebe" za besplatan ručak.

Kaže da je bilo i ljubaznih i neljubaznih ljudi i onih koji su joj se smejali i pokušavali da je zezaju.

- Ne smete da razgovarate sa decom. Međutim, kada sam jednog klinca pitala da li kod kuće ima neko stariji on mi je odbrusio da je dovoljno star za ono što ja nudim. Ne znam zašto je mali mislio da radim na vrućoj liniji, ali to me je svakako nasmejalo. 

Međutim, bilo je i poziva od kojih je poželela da plače pošto su ljudi vrištali na nju i pitali je odakle joj njihov broj. U kol centru su joj objasnili da takve mušterije mora da preskoči i da uz njihovo ime stavi napomenu kako ne žele da budu kontaktirani. Inače, uz telefonsko ubeđivanje išlo je još nekoliko zaduženja.

- Osim toga što se radilo šest dana nedeljno, trebalo je da same čistimo tu sklepanu brvnaru u kojoj su se nalazile naše radne prostorije i toalet.

Kol centri po Srbiji su manje glamurozni od onih koje viđamo u američkim filmovima, dodaje ona.

- Nimalo nalik "Vuku sa Volstrita". Tamo među kartonskim boksevima sedi oko 30 žena, uglavnom srednjih godina i "cvrkuće" 8 sati svakog dana. Nije mi jasno kako od tolike buke čuju svoje misli. One na svaka 3 sata imaju pauzu od 15 minuta da se "povrate". Verujte mi da im nije lako i da na njihovim licima i u glasovima primećujete da su tu jer nemaju izbora.

Naša sagovornica kaže da nije imala dilemu da li da dođe sledećeg dana.

- Mislila sam da se taj dan nikada neće završiti i da ću poludeti ako tamo provedem još neki sat. Sada imam više razumevanja za žene koje me pozovu na kućni telefon kada odmaram vikendom. Saslušam ih jer znam kako ume da zaboli spuštena slušalica i zahvalim se jer verujem da jedno moje ljubazno "hvala" može da im popravi dan.

(Telegraf.rs)