"Vlašićki Robinzon" napustio posao i otišao na planinu: Sve proizvodi sam, u grad neće da se vrati jer mu je dosta ovog (VIDEO)

Svojim rukama je napravio i vodenicu gde melje pšenicu i žito. Što se tiče struje, njom domaćinstvo i imanje napaja pomoću akumulatora

Ramiz Paloš iz Višnjeva kod Travnika već 20 godina živi u blizini vodopada Kozice na planini Vlašić. Okrenuo je leđa radu u velikoj firmi i svetlima grada i izgradio svoj život na planini koristeći isključivo prirodne resurse.

Preporučujemo

Ima 23 godine, devojku i svoju farmu krava: Ne stidi se što radi na selu i ima jaku poruku za sve koji hoće na Zapad (FOTO)

– Pošto se bavim najviše poljoprivredom i zdravom ishranom, te zbog onoga što najviše skupljam po njivi i šumi, prozvali su me “Vlašićki Robinzon” - priča Ramiz.

Bavi se uzgajanjem koza i ribe ali i pčelarstvom. Osamdesetih godina je radio u splitskom građevinskom preduzeću gde je, kako tvrdi, video šta znači kapitalizam, prenosi Al Jazeera.

– Tada sam odlučio da dođem na Vlašić gde sam želeo da napravim nešto za sebe. Danas kada odem na selo, žurim da se vratim ovde. Nekako me vuče da ovde živim, jer sam ovde mnogo toga pronašao za sebe. Ovde sam se i obrazovao, evo ja sam sebi proizvodim i ribu - priča Ramiz.

Naglašava kako je sve bazene za ribu napravio ručno od materijala kojeg je našao u prirodi.

– Jedino što sam morao da kupim jeste cement. Što se tiče hrane mi je ne kupujemo. Sve mi proizvodimo osim ulja i vegete. Doduše, pre neki dan sam supruzi govorio da i vegetu pravimo, da ni nju više ne kupujemo - dodaje on.

Ramiz i duvan koji puši uzgaja sam.

– Mnogo se bolje osećam od kako sam počeo da pušim svoj duvan i ne osećam da mi šteti. Jedino mi ove godine lubenice nisu uspele zbog prilično hladnog vremena.

Svojim rukama je napravio i vodenicu gde melje pšenicu i žito. Što se tiče struje, domaćinstvo i imanje napaja pomoću akumulatora.

Kaže, sve je sagradio koristeći prirodne resurse, a u grad se više nikad ne bi vratio.

– U grad sada ne bih otišao. Ne bi u gradu živeo ni jedan dan. Ovde mi ne fali ništa - zaključuje svoju priču Ramiz Paloš.

(Telegraf.rs)