ŽVAKA UMESTO KUSURA: Kad prodavci ostanu bez sitnog novca
Vlasnici prodavnica tvrde da svojim radnicima ostavljaju dovoljno depozita u kasi, ali nam trgovci svakodnevno ostaju dužni dinar, dva ili pet. U svetu, pak, kupci na kasi očekuju kusur u cent
"Izvinite, stvarno nemam da Vam vratim dinar“, "Je l' imate možda sitno 20 dinara?“, "Ne, vredi... Nemam ništa sitno, jedino da rasitnite ili da dođete kasnije“, sve su ovo samo neke od rečenica sa kojima se barem jednom u životu susreo svaki kupac, bilo da je plaćao u nekom dućanu ili na nekom šalteru.
Vraćanje kusura u prodavnicama često je velika muka i za potrošače i za trgovce. U sitninu, koja nam gotovo svakodnevno nedostaje u prodavnicama, ne ubrajaju se samo kovanice od jednog, dva i pet dinara, već i papirne novčanice od 10, 20, 50, pa čak i sto dinara. I dok svuda u svetu kupci na kasi očekuju kusur u cent, u Srbiji to baš i nije slučaj.
- Koliko puta mi se desilo da mi kažu evo vam žvaka ili bombona nemam da Vam vratim deset dinara, a ja šta ću uzmem – kaže jedan od kupaca kome su prodavačice umesto kusura davale robu.
– Jednom sam uzeo sve to što su mi nekoliko meseci davale umesto kusura i kada sam došao na kasu pružio sam im bombone, čokoladice i ostale trice koje su mi davale i predložio da tako namirim deo računa. Prodavačica me je samo začuđeno pogledala i rekla da to ne dolazi u obzir – dodao je on.
Ali ovo nije jedini slučaj hroničnog nedostaka sitnog novca. Jedna Beograđanaka nam se požalila da joj se često dešava da kada ode u poštu da plati račune radnica na šalteru joj kaže da nema da joj vrati pet ili deset dinara.
Kada smo pozvali velike supermarkete i pitali ih da li svojim radnicima ostavljaju dovoljno depozita, svi su nam potvrdno odgovorili, uz objašnjenje da iznos depozita varira i zavisi od formata prodavnice, dnevnog prometa, ali i dodatnih faktora, poput blizine škole ili pijace. Ipak svi vlasnici dućana tvrde isto, a to je da u kasama ostavljaju oko 1.000 dinara u kovanicama i novčanicama do 50 dinara.
Sada kada je sve to tako, nama i dalje ostaje nejasna ona čuvena rečenica koju nam, uz osmeh pun pravdanja, neretko uputi prodavačica ili radnica na šalteru pošte ili opštine:
"Izvinite, stvarno moram da vam ostanem dužna dinar“.
(Biljana Tasić)