Neizvesna sudbina Kolarčeve zadužbine potresla je Srbiju: Ali - ko je uopšte taj čovek, Ilija Kolarac?
Pošto nije imao decu Kolarac je svoju celokupnu imovinu zaveštao srpskom narodu
Prfethodnih dana veliki broj ljubitelja kulture pogodila je vest da je Zadužbina Ilije Kolarca na ivici opstanka i da joj preti zatvaranje. Ubrzo je stigao demanti, ali niko ne osporava da ustanova koja već 85 godina brine o kulturnom životu Beograđana pamti i bolje dane. Ipak, koliko znamo o životu čoveka koji je celu svoju imovinu zaveštao srpskom narodu i ostavio Beogradu najvažniju zadužbinu kulture?
Preporučujemo
Profesor je svojim studentima skuvao kafu, a to je bila lekcija koju će pamtiti celog života
NAZDRAVILI NA MEĆAVNIKU: Kustina žena popila rakiju s ministrom kulture (FOTO)
SJAJNE VESTI IZ NAJSTARIJE BEOGRADSKE ZADUŽBINE: Kolarac se ne zatvara!
Šta će biti s Kolarčevom zadužbinom: Zaposleni tvrde da su uslovi za rad nemogući
Ilija Milosavljević, rođen je oko 1800. godine u selu Kolari pored Smedereva po kome je i dobio svoj čuveni nadimak.
Poticao je iz zanatlijske porodice. Otac mu je bio abadžija, a majka domaćica. Nakon propasti Prvog srpskog ustanka prešli su Dunav kako bi pobegli od Turaka, ali se mladi Kolarac ubrzo vratio u Beograd i počeo da radi za druge trgovce.
Tako je i upoznao svoju najveću ljubav, Sinđeliju, ćerku jednog beogradskog trgovca kojom se i oženio.
Pošto je otvorio prvi dućan preselio se u Pančevo. U narednim godinama razvijao je posao trgovine hranom i stokom. Poslujući u zemlji, ali i sa Austrougarskom veoma se obogatio.
Nije mu mnogo trebalo da postane jedan od najvećih trgovaca hranom u Evropi toga vremena, ali nažalost to mu nije zagarantovalo sreću.
Ljubav Kolarčevog života - Sinđelija, umrla je 1855. godine, a pošto par nije imao dece, Kolarac i pored velikog bogatstva koje je imao ostaje sam.
Nakon ženine smrti seli se u Beograd i tu ostaje do svoje smrti.
Novi poslovi i bogatstvo koje je iz njih proisteklo omogućili su Kolarcu lagodan život i dali mu priliku da pomogne mnogima.
1861. ustanovio je Fond za pomaganje i nagrađivanje srpskih književnika koji 1875. godine prerasta u Književni fond. Do Prvog svetskog rata ovaj fond je izdao 120 knjiga.
Kako nije imao dece Ilija Milosavljavić Kolarac je celokupnu imovinu zaveštao srpskom narodu.
Međutim, 1877. godine ovog velikog mecenu Vlada optužuje za veleizdaju zbog navodnog učešća u Topolskoj buni. Vojni sud bacio je Kolarca u tamnicu.
Bez obzira na to što ga je Knez Milan ubrzo pomilovao, zatvor je nepovratno narušio Kolarčevo zdravlje. Preminuo je samo godinu dana kasnije (1878. godine) u 78. godini života.
Zadužbina Ilije Kolarca počela da se zida 1929. godine. Tokom 1930. godine podignuta je velika koncertna dvorana sa oko 1200 mesta, tada najveća u Beogradu.
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta završena je 1932. godine i proglašena je za spomenik kulture.
(Telegraf.rs)