Dušica je prva žena taksista u Šapcu i ovo je njena priča: Ušla je u osmu deceniju, ali i dalje patrolira ulicama (FOTO)

Šabačkih nekoliko stotina ulica savladala je lako, a onda je taksijem, po suncu, kiši, snegu i ledu, počela da osvaja Evropu

Dušica Đurić, prva je žena taksista u Šapcu. Iako gazi osmu deceniju, a penzionisala se pre dve godine, i danas vozi šabačkim ulicama.

Preporučujemo

Milan Prodanović "stojadinom" 16 puta obišao planetu: Do sada sam prevezao dva cela Kragujevca

U februaru će napuniti 37 godina staža radeći kao taksistkinja, a ovo zanimanje je odabrala jer voli vožnju. Spremna da stane na crtu muškarcima, uvek je nasmejana i ljubazna, a mušterije je poštuju jer ceni tačnost.

Da taksira je počela na preporuku muža.

- Nisam imala posao, radila sam sa mužem parket po kućama, i muž mi je rekao "Dokle misliš da radiš parket, hajde da kupimo zastavu", imala sam fiću, i tako sam počela da taksiram - seća se Dušica.

Šabačkih nekoliko stotina ulica savladala je lako, a onda je taksijem, po suncu, kiši, snegu i ledu, počela da osvaja Evropu.

- U Italiju sam išla 20 puta, u Rumuniju jedno 200, Čehoslovačka, Poljska, Mađarska – jedno 6,7 puta, u Tursku 10 - priča ova Šapčanka.

Dušica svakoga dana pokazuje ravnopravsnot na delu, pa ovo, za Srbiju tipično muško zanimanje, obavlja kao da nije pripadnica nežnijeg pola.

- Za ženu – vozila sam dosta oštro, to su znale i kolege pa su me grdili, međutim, ja vozim oštro, ali sigurno - kaže ova samouverena Šapčanka.

Mušterije je cena pre svega jer je tačna kao "švajcarski sat“.

- Tačna je, poštujem je jer voli svoj posao što ga jako dobro radi. Kada ne može da dođe ona, onda pošalje nekog drugog - kaže jedna od brojnih Dušičinih mušterija.

U životu je radila sve, od postavljanja parketa, preko šivenja šubare za muškarce, do poljoprivrednih poslova. Ipak, najviše vremena provela je za volanom, slušajući različite priče i doživljavajući neobična iskustva:

- Povezla sam jednu devojku i dva muškarca i došli smo do kafane, bilo je 15 do 12h. Oni su me bukvalno izneli iz kola da sačekma sa njima Novu godinu, da ne čekam u kolima. Sačekala sam sa njima ponoć, popila piće i vratila se - još uvek Dušica živo pamti ovakve doživljaje.

Ni danas vreme ne gubi, pa dok čeka mušterije, pokazuje i onaj ženstveniji deo sebe. Od igala i vunice se ne odvaja, naročito tokom zime.

Uvek je nasmejana i to smatra svojom najvećom vrlinom. Ne žuri da ostavi volan, sve dok je putnik siguran u njenim rukama.

(Telegraf.rs/zorainfo.rs)