Dok mnogi beže iz Bosne, ovi momci nemaju nameru da idu: "Nema nigde na svetu da se manje radi, a bolje živi!" (FOTO)

U zadnjih par godina u Bosni i Hercegovini pojavio se trend odlaska u Austriju i Nemačku

Sve priče se svode na to kako ljudi masovno odlaze u evropske zemlje da zarađuju, a tek u zadnjih dva meseca pojavilo se nekoliko medija koji su donosili i drugu stranu priče, povratak iz Evrope sa porukom da nije to onako kako se mnogima čini i da je to hleb sa sedam kora.

Preporučujemo

Slovenac tvrdi: Pesma "Pukni zoro" nije nastala u Prvom svetskom ratu

Ovo je priča o mladićima koji svoj život vide samo u svom rodnom mestu, u svojoj opštini Prozor-Rama, piše Ramski vijesnik.

Iznad Ramskog jezera, prema Orašcu, u oraškom selu Dubo, žive dva kršna mladića. Josip i Krunoslav Andričić mladići su koji su na svoj način izuzetak u ovom hladnom i pesimističkom zimskom sivilu, mladići koji zrače optimizmom, verom u sebe, svoju porodicu isvoj kraj.

U ovim krajevima retko je susresti mladiće od 20 i kusur godina koji veruju u vlastiti rad. Stoga i ne čudi radost i ponos njihovih roditelja Gojka i Zore što imaju ovakve sinove. S posebnim oduševljenjem pokazuju svoje malo poljoprivredno gazdinstvo.

Krunoslav je s izrazitim ponosom pokazao svog konja, koji je njegovo najdraže "čeljade", a Josip kao da razgovara sa svakim delićom ove zemlje pokrivene rajskom belinom.

- Mladi ljudi odavde odlaze i ne vide svu tu lepotu. Ne vide da nema nigde na svetu da se manje radi, a bolje živi. Ovde sam sa svojom porodicom. Imamo malo porodično gazdinstvo, tridesetak ovaca i 6 koza, 4 muzne krave, desetak košnica pčela, zasadili smo 4 duluma malina koje će ove godine roditi, a opština nam je pomogla da sve postavimo na noge - priča jedan od njih.

Na pitanje o tome kako komšije i njihovi vršnjaci gledaju na njihove stavove, Josip kaže:

- Možda nas doživljavaju da smo na neki način zaostali. Mi smatramo da smo ispred ovog svog vremena. Volimo svoju zemlju i od nje i s njom želimo živeti. Mladi bi danas da se preko noći obogate, ali to tako ne ide. Sve mora ići polako. Radio sam u Hrvatskoj i Crnoj Gori i kad sam sve zbrojio najbolje je biti svoj šef i raditi za sebe na svojoj zemlji. Nigde nema života kao ovde i ne želimo nigde da idemo - kaže on.

Josip je po zanimanju građevinski tehničar, a Krunoslav je vodoinstalater. Za sada rade samo za sebe, a nadaju se da će svoje umeće uskoro moći i da naplate.

Krunoslav je za vodoinstalatera završio u Srednjoj školi Prozor. Na pitanje šta kažu njegove kolege i prijatelji o njegovim stavovima, on zaključuje:

- Njima je najvažnije da imaju dobar auto i da svako veče idu u grad. To je njihov izbor i ja ga poštujem. Meni je draže da ostanem kući i nešto raduckam. Treba izaći s društvom i prijateljima, ali to ne sme biti uvek u prvom planu. Možda nas netko smatra drugačijim od ostalih, ali nas to ne zanima. Ovo je naš stil života i mi ga volimo i volimo svoju porodicu - zaključio je veseli mladić Krunoslav.

Josipov i Krunoslavov stariji brat Kristijan trenutno radi u Republici Hrvatskoj. Njegova nastojanja su, takođe, da se vrati na Orašac u svoje mesto Dubo kako bi zajedno s braćom razvijao porodičnu zemlju i biznis.

(Telegraf.rs)