ZAŠTO SE KAŽE BOEM? Da li je Skadarlija zaista boemska četvrt ili se samo lažno predstavlja? (FOTO)

Izraz je nastao početkom XIX stoleća u Francuskoj, da bi opisao klasu umetnika, pisaca i novinara koja je živela u neuglednim i jeftinim delovima grada u kojima su do tada isključivo živeli Romi. Zapravo, izraz ima veze baš sa Romima

Boemstvo je nekonvencionalni stil života koji podrazumeva održavanje malog broja stalnih veza sa drugim ljudima, "gonjenje" književne, novinarske, umetničke, glumačke ili muzičke karijere, i sve to najčešće sa grupom ljudi sličnih ili identičnih afiniteta. Naravno, konzumacija alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci se podrazumeva.

Preporučujemo

Politički pogledi boema, ako ih ima, uvek su antiestablišmentski i iz ugla većine "nenormalni", čak i onda kada su ti ljudi bogati i pripadaju krugu "visoke boemije".

Izraz "bohémien" se pojavio u Francuskoj tokom ranog XIX veka kada su umetnički stvaraoci počeli da se okupljaju u jeftinim četvrtima za nižu klasu u kojima su do tada najčešće živeli Cigani.

Naime, tada se pogrešno verovalo da su Romi u Francusku stigli u XV stoleću preko Češke, odnosno Kraljevine Bohemije koja je zauzimala najveći i najzapadniji komad čeških zemalja, zbog čega su ih kolokvijalno nazivali Bohemijancima, odnosno Boemima.

Pisci, slikari, skulptori, novinari, muzičari, koji su živeli na takav način i na takvim mestima u mašti francuskog naroda počeli su da budu poistovećivani sa Ciganima: bili su autsajderi, nije ih držalo mesto, nisu poštovali ustaljene norme, nije ih bilo briga za moralnost i prohteve konvencionalnog društva, niti su tražili odobravanje članova tog društva. Često je izraz sa sobom nosio i konotaciju higijenske zapuštenosti i bračnog neverstva.

Krenulo je romantičarski od francuske, ali se brzo proširilo po celoj Evropi i Americi gde su se kao boemi izjašnjavale i takve književne gromade kao što je Mark Tven, veliki prijatelj amero-srpskog naučnika Nikole Tesle (koji definitivno nije bio boem iako je vodio krajnje nekonvencionalan život).

Tako je boemstvo došlo i do nas, na neki način se može čak reći i da je dolaskom na Balkan našlo svoj pravi dom. Nije tada bila aktuelna samo Skadarlija već i Savamala i mnogi drugi delovi Beograda, pa i drugi delovi Srbije poput Niša i Šapca. Tu su boemi živeli i lumpovali, tu su stvarali. Doduše, kod nas se vremenom smisao te reči malo promenio pa se danas, kad se kaže boem, obično misli na veseljaka koji ne izlazi iz kafane. Boem je, međutim, kao što možete da vidite, više od toga.

Ali, šta je boemska četvrt i da li Skadarlija danas potpada pod taj termin?

Glupo je tražiti neku jasnu definiciju boemske četvrti jer boemstvo odbija definiciju, ali uopšteno se može kazati da je u pitanju deo grada u kome ljudi mogu jeftino da žive i da se ponašaju nekonvencionalno, i koji je pritom magnet za ljude koji se bave gorenavedenim zanimanjima (da li to rade uspešno ili ne, nije važno).

Drugim rečima, Skadarlija danas više nije boemska četvrt. Ta ulica i njena neposredna okolina definitivno nisu pristupačne za rentiranje zbog činjenice da su u strogom centru grada; umetnici, pisci, novinari, glumci, muzičari, nemaju više neku konkretnu četvrt oko koje se grupišu već su svuda razbacani.

Premda je činjenica da je Skadarlija i dalje krcata veseljacima, to su uglavnom lažni boemi: japiji, pozeri i vikend-alkoholičari kojima je važno da budu u Skadarliji i da se taj jedan dan opuste od naporne radne nedelje. U njima nema ničeg nekonvencionalnog: to je buržoazija u svom najplastičnijem izdanju.

(O. Š.)