Zbog ovoga Evropa ne lije suze nad Turcima koji ginu u terorističkim napadima

"Šta je sledeće? Još masakra? Naravno. Još pokušaja državnih udara? To nije sigurno", zaključuje dopisnik Fisk

To što demokratski izabrani diktator želi da učestvuje u građanskom ratu u susednoj državi i što onda  ima terorističke napade po velikim gradovima, nije nikakvo iznenađenje za zapadne sile. Barem tako gleda na stvari Robert Fisk, višestruko nagrađivani autor i dopisnik Independenta za Bliski istok.

Preporučujemo

PIŠE SE ISTORIJA, ALEP JE OSLOBOĐEN: Asad potvrdio povlačenje pobunjenika (FOTO)

KAKO JE ERDOGANA SPASAO TAJNI POZIV IZ MOSKVE: Rusi su mu sačuvali život i vlast!

Fisk je preko 40 godina pokrivao događaje u Libanu, pet izraelskih invazija, iransko-iračkom ratu, sovjetskoj invaziji Avganistana, alžirskom ratu, Sadamovu invaziju Kuvajta i još drugih regionalnih sukoba.

"Turska je sama. Prvo ćemo pregledati rasističke razloge za to. Da je 39 muškaraca i žena ubijeno na Staru godinu u Parizu, Briselu, ili Berlinu, naslovnice bi ih bile pune tri ili četiri dana. Ali budući da je ovo Turska, muslimanska zemlja, čije stanovništvo nije onoliko belo kao hrišćansko, naslovi su se puno brže izgubili. Nije naša stvar, rekli su zapadnjaci.

Tu su onda i vojni razlozi. Nije li Turska učestvovala u ratu u Siriji? Nije li dopustila krijumčarenje oružja i novca preko granica terorističkom ISIS-u i raznim grupama koje podržava SAD? Nije li Turska ponovo započela rat s Kurdima? Šta je mogla drugo da očekuje nego masakre u vlastitim gradovima?

Tu su i politički razlozi. Turska je nekad htela da se pridruži Evropskoj uniji. Sad više nisu toliko sigurni, a i ko može da ih  krivi? Njihova sadašnja politika je da prihvataju moto EU-a za zatvaranje mora izbeglicama, zahtevaju ukidanje viza za svoje građane, pa se dogovaraju s Rusijom i Kinom".

Prevrtljivi Erdogan

"Za čoveka koji je navodno nostalgičan za starim turskim carstvom, Erdogan u spoljnoj politici nastupa anti-osmanski. Smatra da će se s Trampom u Beloj kući provući bez kritika. To i jeste deo problema: Erdoganovo savezništvo je prevrtljivo. Prvo sruši ruski mlaznjak, pa se ulizuje Putinu, voli Asada na početku rata u Siriji, a kasnije ga mrzi, dodvorava se EU-u, a kasnije pljuje Uniju.

Svako ko bombarduje Kurde dok tvrdi da bombarduje ISIS, ko zahteva da se niko ne meša u "unutrašnje poslove" zemlje dok razmešta trupe u Siriju i Irak, hoda opasnim putem.

Šta je sledeće? Još masakra? Naravno. Još pokušaja državnih udara? To nije sigurno. Masovna hapšenja u najvećoj vojsci NATO saveza služe kako bi se sprečio uspešniji državni udar - udar u kojem bi i sam Kalif mogao da završi u zatvoru. Ili gore", zaključuje Fisk.

(Telegraf.rs / Independent)