On je heroj ovog Božića: Milovan se vratio iz grada na selo da bi čuvao bolesnog oca (FOTO)

Gledala sam kroz prozor sa koliko pažnje Milovan svom nepokrenom ocu drobi hleb u supu i nikada tu scenu neću zaboraviti

Milovan Vuković (55) iz sela Velike Pčelice kraj Kragujevca ostao je na selu samo zbog toga da bi pazio svog nepokretnog i dementnog oca Dragoljuba (81), dok Milovanova porodica živi u gradu.

Preporučujemo

Njemu i duša miriše na dim: Milan Đokić pravi najvažniji sastojak za roštilj, zbog kojeg ne sme nikud od kuće! (FOTO)

Na pitanje zašto oca ne smesti u dom zaćuta, pa reče - gre'ota je, on je mene kad sam bio dete na leđima kroz smetove nosio kilometrima do prvog druma!

Tu je početak i kraj priče o tome koliko je teško da dvojica muškaraca žive "bogu iza leđa", da je lekar kilometrima daleko, da je Milovanova porodica sama, da žive vrlo oskudno, uz stalnu brigu Crvenog krsta.

- Moj otac ima problema sa kukovima, kolenima, rukama. Ne može sam ni sa stolice da ustane. Onda je stigla demencija. Kada sam ga ranije telefonom zvao iz grada, nije prekidao vezu, zbog čega nisam više mogao da ostanem sa porodicom u Kragujevcu. Došao sam ovde i ostao sa njim. Ne može sam, kada šporet založi zna da ostavi otvorena vratanca, kuću bi mogao da upali i izgori. Ne može sam da skuva, da jede, okupa se - objašnjava Milovan.

Ovaj čovek u Kragujevcu ima suprugu i dvoje odrasle dece. Njegovi ćerka i sin nemaju sigurna radna mesta i nikako da posao imaju oboje u isto vreme. Sada radi samo ćerka. Milovanova supruga je bolesna, a on nije sa njom.

- Muka je to, kako birati. Nisam mogao da ostavim oca, nisam mogao da ga teram u dom, čoveka koji me je kilometrima na leđima nosio kroz sneg do prvog druma. Ne možeš tretirati kao teret roditelja koji je za tebe dao sve što je mogao. Gre'ota je to, ljudi - kaže Milovan.

Ovaj čovek na selu ima i svinje i kokoši, i mleko i hleb. Ima i njivu, obrađuje zemlju, ali s mukom. Oca ne sme da ostavi nasamo ni dva sata, jer starina zna da ustane, može da padne, sebi naškodi.

A starac, u trenucima lucidnosti, žali što je živ i na teret sinu. Ponavlja "teško njemu sa mnom".

- Godinu dana ne mogu da se slušam sam. Mene '76 vršalica uhvatila desnu ruku, više je i ne mičem. S' ovu levu mogu nešto malo. Ne mogu da ustanem sam, samo sedim i ležim. Menjaju mi kateter na nedelju dana. Moj Milovan crče oko mene, ustaje u pet ujutru, leti leže iza ponoći. Izgibe na njivi, sa stokom, da mi skuva, presvuče me. A nekad sam mogao - priča deda kroz plač.

Na komentar da nema razlog za plač, a da bi imao kada bi ga sin ostavio samog, kao što čine mnogi, starcu oči zasijaše. Već u sledećem trenutku pričao je nepovezanu priču o lečenju i čekanju na operacije.

Odricanje Milovana Vukovića i njegova odgovornost prema starom roditelju dobija još više na težini kada se zna da on nema svoja primanja. Ostao je bez posla u Zastavi, a niti ima godine staža, niti starosti za penziju.

Da bilo gde radi za dnevnicu ne može, nema ko starca da gleda. Tako sada preživljava sa ocem od njegove poljoprivredne penzije, od prodaje mleka, od njive.

Starini je potrebna nega, lekovi, pelene, prevoz do lekara. I tu je ovom čoveku vrednom divljenja u pomoć priskočio kragujevački Crveni krst.

- Briga o starima na selu nam je vrlo bitna jer je mnogo onih koji žive na ivici preživljavanja, a nikada nisu tražili pomoć. Kada sam prvi put ovde bila, gledala sam kroz prozor sa koliko pažnje Milovan svom nepokrenom ocu drobi hleb u supu i nikada tu scenu neću zaboraviti. Trudimo se da mu donesemo nešto namirnica i obavezno pelene za odrasle, koje su skupe - kaže Bojka Ćirović iz Crvenog krsta.

Kada je Milovan ekipu Telegrafa ispratio iz dvorišta, povela se priča o sramotno niskoj otkupnoj ceni mleka, o tome da selo Velike Pčelice izumire.

- Jao, izvinite, samo da proverim kako je on - reče Milovan i prekide razgovor, te pohita u kuću da obiđe oca koji je sam "već" 15 minuta.

(Marija Raca - kg034.press@gmail.com)