Zbog ovih zločina Hrvati najčešće završavaju u zatvoru, a izlaze iz njega kao sasvim novi ljudi

Od 3306 zatvorenika nešto više njih od 40 posto iza rešetaska je završilo zbog nedela protiv imovine, a oko četvrtine zbog nedela protiv života i tela, poput ubistva, smrti iz nehata ili telesnih povreda. Najviše zatvorenika izdržavalo je kazne dužine od jedne do tri godine

Situacija u zatvorskom sistemu u 2015. ocenjena je "stabilnijom nego ikad" te uređenijom u smislu poštovanja ljudskih prava osoba lišenih slobode, a sistem beleži stalni pad broja zatvorenika u Hrvatskoj, stoji u izveštaju o stanju i radu zatvora i vaspitnih zavoda koje je upućeno u skupštinsku proceduru.

Preporučujemo

Ovaj zatvor u Srbiji jedan je od najmanjih i o njemu se malo priča, a tu dane provode višestruke ubice i kriminalci

Tako je pre pet godina u zatvorima koji su imali 3351 mesto bilo smešteno čak 5165 zatvorenika, dok je 2015. bilo 1859 zatvorenika manje u zatvorima koji su raspolagali s 549 mesta više, prenosi Hina.

Na taj stalan pad broja zatvorenika, pre svega su uticale promene u Zakonu o kaznenom postupku koji je ograničio trajanje istražnog zatvora, mogućnost izricanja alternativnih kazni, jačanje uslovnih kazni, kao i blago povećanje ranijeg otpuštanja zatvorenika.

Glavninu zatvorenika u Hrvatskoj čine muškarci pa je tako od 20 zatvorenika tek jedna žena. Samo 12 zatvorenika ili njih 0,47 posto je nepismeno, a među njima nema niti jedna žene. Višu ili visoku školu je završilo 3,94 posto zatvorenika.

Od 3306 zatvorenika nešto više njih od 40 posto iza rešetaka je završilo zbog nedela protiv imovine, a oko četvrtine zbog nedela protiv života i tela, poput ubistva, smrti iz nehata ili telesnih povreda. Najviše zatvorenika izdržavalo je kazne dužine od jedne do tri godine.

Manje zatvorenika zavisnika

U 2015. u zatvorskom sustavu bilo je 1618 zatvorenika zavisnika o drogama, što je, pokazuje izveštaj, značajan pad u odnosu na prošle dve, a taj se trend povezuje sa manjim brojem zatvorenika, te stupanjem na snagu novog Kaznenog zakona po kojem je posedovanje droga za vlastite potrebe prešlo iz kaznene u prekršajnu zonu.

Od ukupnog broja zatvorenika zavisnika gotovo 60 posto činili su odrasli zatvorenici, dok su maloletnici s problemom droge u ukupnoj zavisničkoj populaciji činili 3,15 posto. Najzastupljenija je bilo zavisnost o opijatima, a slede kanabis, sedativi i hipnotici.

Zatvorenici zavisnici u odnosu na ostale češće čine imovinska kaznena dela, a znatno su manje zastupljeni među kaznenim delima protiv života i tela, protiv polne slobode, dok zatvorenici zavisni od alkohola najčešće čine nasilna i imovinska nedela.

Manje napada na službenike, pokušaja bekstva i samoubistva

Smanjen je broj napada zatvorenika na zaposlene pa je tako na primer 2012. zabileženo ukupno 17 napada, a 2015. tek njih pet.

Kada je reč o samoubistvima u posmatranom razdoblju zabileženo je devet pokušaja, a to je za pet manje nego godinu ranije, a čak za devet manje nego 2011.

Da su zatvorenici bili disciplinovaniji govori i podatak po kojem je značajno smanjen i broj pokušaja bekstva pa su tako prošle godine zabeležena tri pokušaja u odnosu na 20 pokušaja tri godine ranije. U 2015. pokušao je da pobegne po jedan maloletnik iz zatvorske bolnice u Zagrebu, zatvora u Puli i odgojnog zavoda u Turopolju.

Zatvorenici su u tom razdoblju podneli 216 pritužbi pri čemu su se najviše žalili na uslove smeštaja, zdravstvenu zaštitu, postupanje službenika, kršenje ljudskih prava, odluke sudova i DORH-a, no prihvaćene su tek pritužbe koje su se odnosile na uslove smeštaja.

Zatvorenici se osposobljavali za roštilj i pica majstore, parketare

Ljudi u zatvorima najčešće su se osposobljavali za poslove roštilj majstora, kuvara jednostavnih jela, bureka i pica, parketara, stolara, uzgajača svinja i goveda, ali i majstora za metalne konstrukcije, operatera na računaru i slično. U odnosu na godinu pre, broj uključenih u obrazovanje manji je za 1,5 posto, što je povezano s manjim brojem zatvorenika.

U zatvorima je radno angažovano oko 12 posto zatvorenika manje u odnosu na prethodnu godinu, dok ukupna zaposlenost zatvorenika u odnosu na ukupan broj zatvorenika iznosi oko 39 posto.

Proizvodi nastali radom zatvorenika namenjeni su, pre svega, potrebama kaznenih tela. Tako je u poljoprivrednim radionicama u 2015. godini, radom zatvorenika, proizvedeno i isporučeno za potrebe prehrane zatvorenika više od 300 hiljada kilograma povrća, ali i ostalih proizvoda poput voća, svežeg mesa, jaja i mleka.

U toku pretraživanja prostorija i zatvorenika pronađeni su mobilni telefoni.

(Telegraf.rs)