Rukovao sam se sa Sadamom, i ponovo bih to uradio: Čovek koji je ispitivao Huseina otkriva sve neistine o njemu (VIDEO)
Sadam je bio najharizmatičnija osoba koju sam ikad upoznao
Kada je bivši irački predsednik Sadam Husein uhapšen decembra 2003. godine, prva osoba koja ga je zvanično ispitivala bio je agent CIA Džon Nikson.
Preporučujemo
BORBA U ZAGRLJAJU SMRTI: U obračunu aligatora i pitona od 15 metara mogao je da preživi samo jedan (VIDEO)
PREOKRET: Sveštenik uhapšen zbog sumnje da je ukrao novogodišnje paketiće u Somboru!
Analitičar CIA: Sve smo pogrešno shvatili u vezi sa Sadamom Huseinom
On je godinama pre toga u agenciji bio zadužen da prati ponašanja i aktivnosti svetskih lidera, da ih upoznaje i skenira, pa je zbog toga od američke vlade i dobio zadatak da identifikuje i ispita uhvaćenog Huseina.
U vreme kada je uhvaćen u rupi blizu Tikrita, kolale su glasine da je Sadam imao nekoliko dvojnika.
- Čim sam ga video znao sam da je to Sadam Husein. Pogledao me je istim pogledom kao sa slike koja se nalazila na korici knjige koju sam mnogo proučavao. Morao sam da se uštinem jer nisam mogao da poverujem da razgovaram sa najtraženijim čovekom na svetu - rekao je Nikson.
On je u svojoj knjizi o ispitivanju bivšeg iračkog predsednika otkrio da je Sadam bio jedna od najharizmatičnijih osoba koje je ikada upoznao, te da je ovaj samo jednim pogledom ili gestom mogao čoveka da zavede, pokaže svoju ljudsku i emotivnu stranu, ili pak plane i pokaže koliko je moćan i arogantan.
- Svidelo mu se da razgovara sa mnom, verovatno jer dugo ni sa kim nije razgovarao kako treba. Ali ipak, on je jedan od najsumnjičavijih ljudi sa kojima sam ikada razgovarao. Na svako moje pitanje imao je jedno svoje - priča Nikson.
Tokom ispitivanja, kako kaže, Niksonu su bile vezane ruke i imao je vrlo malo "kečeva u rukavu".
- Sadam nije imao ništa da izgubi i mi nismo imali šta da mu ponudimo kako bi sarađivao tokom ispitivanja. Morao sam da apelujem na njegov ego i na istoriju koju pravimo ovim ispitivanjem i njegovim odgovorima.
Prema njegovim rečima Bela kuća želela je da sazna što više o oružju za masovno uništenje koje je Irak navodno imao, a za koje je Sadam uporno tvrdio da ga nema.
Međutim, kuriozitet, kaže Nikson, bio je što on nije imao prilike da u svrhu istrage ispita drugu stranu, tačnije tadašnjeg predsednika Džordža Buša, već je tu priliku dobio pet godina kasnije.
- Buš je bio vrlo van realnosti, njegovi savetnici bi mu suflirali da govori racionalno i u činjenicama, ali on je stalno govorio paušalno. Kao osoba koja se rukovala i sa Bušom i sa Huseinom, mogu slobodno da kažem da bih uvek ponovo proveo vreme sa ovim drugim - priznao je on.
Nikson je takođe priznao da ga je sramota kako se Amerika ponela prema Iraku, te da je njegovoj zemlji samo bilo važno da ubije Sadama, dok za naknadne događaje u ovoj zemlji nije marila.
(Telegraf.rs)