POMODARSTVO ILI POTREBA: Zašto kupujemo flaširanu vodu u sve većim količinama?

"Ukoliko je bakteriološki ispravna, voda iz vodovoda je sasvim dobra za naš organizam, a ako se odlučimo za kupovnu, treba voditi računa o proizvođačima", poručuje nutricionista Jasna Anđelković

Poslednjih deset godina potrošnja flaširane vode u Srbiji je u konstantnom porastu. Da li zbog sumnje u kvalitet one iz vodovoda, brige savremenog čoveka o zdravlju ili pomodarstva- tek prodaja flaširane vode se kod nas u poslednjoj deceniji uvećavala i do 10 odsto godišnje.

Istraživanja pokazuju da se flaširana voda najviše traži u u Beogradu, ali sve više i u Požarevcu, Kikindi i drugim vojvođanskim mestima, što je za naše sugrađane u pokrajni razumljivo , ako uzmemo u obzir da kubure sa kvalitetom vode. Ali, to nije jedina promena koju su trgovci velikih hipermarketa primetili. Oni navode da potrošači sada mnogo ređe kupuju gaziranu, te se umesto nje odlučuju za prirodnu, negaziranu vodu.

Ali, dilema većine, koji česmovaču još nisu zamenili vodom iz plastične boce, uvek je aktuelna – ima li uopšte razlike između česmovače i flaširane vode? Da li je kupovna zaista kvalitetnija i ko garantuje da zaista obiluje mineralima, sulfatima, hloridima, nitratima i drugim sastojcima koji stoje na deklaraciji?

Odgovor na to pitanje zahtevao bi temeljnu i skupu analizu svih flaširanih voda na našem tržištu. Samo domaćih proizvođača ima nekoliko desetina. Na rafovima supermarketa može se naći i do 126 artikala mineralnih gaziranih, negaziranih i prirodno gaziranih voda, a zastupljeno je čak 26 brendova. Kako onda odabrati?

Prvi korak je pažljivo proučavanje deklaracija. Na njima mora da bude uredno navedeno koja zdravstvena ustanova je obavila neophodne analize.

– Ukoliko je bakteriološki ispravna, voda iz vodovoda je sasvim dobra za naš organizam, a ako se odlučimo za kupovnu, treba voditi računa o proizvođačima. Najbolje je birati vode iz fabrika sa tradicijom i poznatim imenom, a valja obratiti pažnju i na čuvanje u maloprodaji. Pitanje je koliko je higijenski ispravno da flaširana voda dugo stoji na toplom mestu i na direktnoj sunčevoj svetlosti – savetuje Jasna Anđelković, nutricionista.

Takođe, navodi ona, treba imati na umu da sastav voda zavisi i od lokacija na kojima se pune.

– Zavisno od mesta na kojem izvire, variraju mineralni elementi i sastav magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, natrijuma i drugih elemenata. Zato treba poveriti sastav na deklaraciji jer, na primer, bubrežni bolesnici ne smeju da piju vodu sa visokim procentom natrijuma. Zbog toga je bitno naglasiti da ukoliko se konzumiraju svakodnevno, flaširane vode, a naročito gazirane, treba povremeno menjati. Jedno vreme piti jednu, onda drugu, pa treću i tako u krug – savetuje Jasna Anđelković.

(Biljana Tasić / Foto: Ilustracija)