Usred Šumadije - Ulica PRASE ŠTRASE, ime dobila po omiljenom srpskom božićnom specijalitetu

Sve je krenulo za vreme one velike krize, kada je naša država bila pod sankcijama, a u narodu svi bili milioneri. Tada su počele da niču pečenjare kao pečurke

Zbog niza pečenjara, načičkanih jedna uz drugu, kragujevačka Ulica Kraljevačkog bataljona, dobila je nadimak - Prase štrase. Ime je nastalo po nemačkom načinu imenovanja ulica, reči "štrase", što znači ulica.

Preporučujemo

PRASE ŠTRASE: Da li je ovo najoriginalniji naziv ulice u Srbiji?

Krajem devedesetih na svakih stotinak metara visila je po jedna ovčja koža kao reklama za pečenjaru. Danas ih je mnogo manje, ali i dalje je ovo ulica sa najviše pečenjara u gradu, gde će kupac sigurno pazariti svoja rebarca.

Najviše pečenjara, desetak jedna do druge, bilo je oko 2005. godine.

Vlasnici kažu da su u to vreme svi dobro radili iako ih je bilo najviše. Neke su tada već imale tradiciju, neke bile tek otvorene.

Pečenjara "Kod Bubija" postoji punih 17 godina. Najstarija je. Majstor za pečenje, Nenad Čolaković zvani Čola, radi u pečenjari isto toliko.

UKRADEN KOMBI SA 13 PEČENIH PRASIĆA I 3 JAGNJETA: Lopovi ojadili pečenjaru za 5.000 evra!

- Sve je zapravo krenulo za vreme one velike krize, kada je naša država bila pod sankcijama, a u narodu svi bili milioneri, pa i milijarderi. Tada su počele pored ove prometne ulice da niču pečenjare kao pečurke. Prvo je otvorena "Vavan", pa "Bubi", te "Gvozdenović", "Mića", "Divac", "Mišovac", pečenjara "Perović" i još neke koje sam zaboravio jer nisu dugo radile. Tu su bile i kafane, kao što je najstarija- "Dedinje", i one nisu imale samo pečenje. Već posle 2000. godine bilo ih je desetak. Čekalo se na slobodan sto - seća se Čola.

Prometna, prava i široka ulica je odlično mesto za ovu vrstu tradicionalnog srpskog specijaliteta.

Uz pečenjare su stajali putnici iz Kragujevca ka Čačku i Kraljevu, kamiondžije, Kragujevčani koji su hteli veliki izbor.

Svuda ima dovoljno prostora za parkiranje, a miris pečenja niz ulicu prevario bi i onoga ko nije planirao da pazari.

- Mi smo imali mnogo gostiju koji su došli po preporuci nekog šofera ili putnika koji je ovde ručao. Mnogi traže da im spakujemo pečenje da ponesu kući. Nosili su i u Švajcarsku, Italiju pa i u Pariz, umotano u foliju. Naša mušterija, Beograđanka, svraćala je ovde da kupi po kilo praseće hrskave kožice. Kaže da nigde u prestonici prase ne umeju da ispeku kao mi - priča Čola, majstor za pečenje praseta.

Prva pečenjara u Prase štrase, gledano iz centra Kragujevca, sada je "Stara zvezda", i ona ima najveći broj mangala za pečenje prasadi.

Kojih par stotina metara, sledi pečenjara "Kod Bubija", pa kuća pečenja "Kod Ćire", pa pečenjara "Kod poštara". Tu su i restorani "Krčma" i "Dedinje", sa nacionalnom kuhinjom.

Ima i još koja pečenjara na počecima ulica koje se slivaju u Prase štrase, odnosno Kraljevačkog bataljona.

Vlasnik pečenjare sa najviše staža, Bogoljub Radović, kaže da je pre par godina broj pečenjara bio upola smanjen, pa sada opet raste. Koliko će to potrajati, pokazaće vreme.

- Pred doček ove 2016, čak dve nedelje pred slavlje, imao sam naručeno 80 kilograma mesa i 45 celih prasića. Sada na par dana pred doček na mom spisku je više nego upola manja narudžbina. Valjda će nas Božić povaditi - kaže gazda kafane.

Dobru liniju su žrtvovali, a svo znanje o zdravoj hrani u Italiji ostavili i inženjeri Fijata koji su 2008. došli u Kragujevac.

Vlasnici kafana pričaju da su Italijani obožavali vruću prasetinu.

- Kada uđu pečenjaru Italijani bi manire ostavljali pred ulaznim vratima. Kada su tek počeli da dolaze, slikali su prase telefonom, pa se onda i oni slikali pored njega. Zaliju ga za stolom sa mnogo vina, a posle jela domaćom ljutom, obrnuto od nas - svedočio je jedan vlasnik pečenjare.

U većinu ovih lokala "roba" stiže iz šumadijskih sela. Vlasnici pečenjara kažu da kilogram prasećeg pečenja košta oko 1.000 dinara, a jagnjećeg 1.300 dinara, "ali to nije ono uvezeno meso, pola veka pod ledom".

(Marija Raca)