KAKVA EMOCIJA, KAMEN PLAČE: Radoš je izašao na binu, izgovorio "srpska vojska" i trenutak pretvorio u istoriju (VIDEO)

U izvedbi slavnog glumca, emotivni naboj, ponos i patnja koji se mogu pronaći u ovim stihovima, dodatno dobijaju na značaju

Pesma "Boj na Moravi" o slavnoj i hrabroj borbi srpskih junaka pod komandom Živojina Mišića, ima veliki broj pregleda zahvaljujući ansamblu Svilen konac i glumcu Radošu Bajiću.

Preporučujemo

>>> Počeo je da peva "Tamo daleko", a onda ubacio Herceg Novi

U izvedbi slavnog glumca i reditelja, emotivni naboj, ponos i patnja koji se mogu pronaći u ovim stihovima, dodatno dobijaju na značaju.

Video nastupa u dvorani Kolarac objavljen je na Fejsbuk grupi "Srbijo moja ponosna budi", gde je za kratko vreme prikupio veiki broj lajkova i pozitivnih komentara.

Pesmu prenosimo u celini:

Srpska vojska na Krf pala, pod ostrvo žagor bruji

iz oblaka kiša lije, uzburkano more huji.

Pod stoletnim mostom šatori se srpski bele

pod njima se odmaraju srpske čete oživele.

Šatori su tesna kuća, al za sve ima mesta

zgrčio se drug do druga, te je tako toplo svima.

Razgovor se živo vodi, na priču se priča niže

a dosetke i pošalice jedna drugu burno stiže.

Samo jedan vojnik mladi mutna oka, bleda lica

ćuti tužna nevesela sred pesama i pošalica.

A i njega zadirkuju i sa njim se svako šali

"De olakšaj srcu svome, poveri nam tajne tvoje

ta će priča lepa biti, pričaj druže Radivoje".

Radivoje mahnu rukom, ispuniću vašu želju

al će i to kraja biti vašoj šali i veselju.

Krvava je priča moja, to je bilo posle onog

na Moravi ljutog boja.

Neprijatelj beše jači, mi moramo dalje ići

a ja reših na rastanku časak svome domu sići.

Stigoh kući ali kasno, eno prve strašne slike

obešen mi babo stari, a na pragu jao bože

sva u krvi majka leži i slabačkim glasom viče

"Radivoje sine beži!".

A ja majku neposlušah, već u kuću stupih

izludeti tada htedo, pokraj moje mrtve ljube

leži moje mrtvo čedo i ono se nevinašče

već rastalo s ovog sveta.

Video sam da je bilo probodeno bajonetom

a u drugom kraju sobe gde stara škola stoji

kao da su u gostima vino piju šest Bugara

meni krvac zali oči pa ja jeknem iz dna grudi

prostite mi mrtve duše u pakao vi neljudi.

Pa ubacim jednu bombu usred one rulje klete

i nijedan od Bugara ne umače od osvete.

Od tog dana porušenog dim se diže u visine

a kad plamen sve priguši ja umako u planinu.

Ne da sklonim pustu glavu, nisam zato još na svetu

već i dalje da produžim strašnu kaznu i osvetu.

Radivoje svrši priču, pod šatorom tajac nasta

niko ništa ne govori i disanje ko da zasta.

Tako malo zaćutaše, povikaše svi iz glasa

i mi ćemo s tobom druže u osvetu svakog časa.

Video pogledajte ovde:

(Telegraf.rs)