Otkrivamo u šta da uložite male pare u 2017. godini, a da se obogatite u Srbiji!

- Troškovi za proizvodnju kamilice iznose oko 600 evra/ha, a čista dobit je oko 900 evra, ulaganje u uzgoj bosiljka iznosi oko 850 evra, a dobit je 1.100 evra. Prve godine na nani se može zaraditi oko 600, a druge i treće oko hiljadu evra - otkriva Stevanetić

Nova godina je vreme i za nove ideje, pa ako nemate posao ili ne zarađujete dovoljno od onog kojim se trenutno bavite, mogli biste da se okušate u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu. Malo smo istraživali za vas i saznali, da od gajenja lekovitih biljaka, pojedinih sorti voća i povrća možete ozbiljno da zaradite. Ispostavilo se čak da proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji.

Preporučujemo

CRVENO BLAGO SRBIJE: Evo koliko može da se zaradi od malina!

100 PUTA EFIKASNIJE: Ovako ćemo uzgajati povrće u budućnosti! (VIDEO)

Kao prvo, za gajenje lekovitog i aromatičnog bilja, može se korisiti sva postojeća agrotehnika, mehanizacija i infrastruktura. Zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini, Srbija je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja i po biodiverzitetu svrstana je u 158 najboljih centara sveta.

Prihod od gajenja lekovitog i aromatičnog bilja je, kako kaže Slavica Stevanetić iz Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, značajno veći u odnosu na standardne kulture.

- Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti i novac i trud su: kamilica, nana, matičnjak, beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, neven, korijander, anis, ali i origano i ehinacea - otkriva Stevanetić.

Dodatni motiv za proizvodnju lekovitog bilja je taj što oni koji se upišu u Registar poljoprivrednih gazdinstava imaju pravo na subvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Oni imaju pravo na 2.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta, kao i pravo da po regresiranoj ceni nabave đubrivo (2.000 din/ha).

- Naime, troškovi za proizvodnju kamilice iznose oko 600 evra/ha, a čista dobit je oko 900 evra. Oko 700 evra potrebno je uložiti u proizvodnju anisa, dok je dobit 1.250 evra. Ulaganje u uzgoj bosiljka iznosi oko 850 evra, a dobit je 1.100 evra. Za proizvodnju korena belog sleza troškovi su 2.000 evra, a dobit 1.250 evra. Prve godine na nani se može zaraditi oko 600, a druge i treće oko hiljadu evra - otkriva Stevanetić.

Prema nekim procenama, u našoj zemlji postoji između 30 i 40 manjih ili većih firmi koje se bave otkupom samoniklog i plantažnog lekovitog bilja.

Ipak, u PKS vide veliki izvozni potencijal jer je, prema njihovim podacima, Srbija za prvih devet meseci ove godine izvezla začinskog i aromatičnog bilja u vrednosti od 4,9 miliona evra, lekovitog bilja - 4,6 miliona evra i čajeva oko 477 hiljada evra.

VOĆE I POVRĆE

Za one koji su skeptični prema gajenju lekovitih biljaka, član akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan, je uradio istraživanje prema kome u zapadnoj Srbiji najbolje uspeva malina, u južnoj jagoda, u Vojvodini paradajz, krastavac i kupus, u istočnoj lešnik i u centralnoj cveće.

Prema njegovim podacima, da biste recimo, pokrenuli uzgajanje malina, treba vam minimum 17.000 evra za sadnice, đubrivo, kočiće, radnu snagu i 50 ari zemlje. Ali zato u drugoj godini berbe možete da zaradite 11.730 evra.

Za jagode je, smatra Gulan, potrebna manja investicija - 10.000 evra, ali već iduće godine od njih možete ostvariti 7.500 evra.

Da biste pokrenuli biznis od uzgajanja povrća, potrebno vam je mimimum 35.000 evra. Godišnja zarada je 8.200 evra, ali se cela investicija isplati za četiri godine.

Lešnik nije previše skupa investicija, ali ako, primera radi, za njegovo uzgajanje date 11.500 evra, na njegovu punu eksploataciju ćete morati da čekate sedam godina. Ipak, dobar motiv može da bude godišnja zarada od 18.000 evra.

Veliku zaradu, kako smatra profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, možete ostvariti od izvoza borovnice, lešnika i oraha u Italiju i Nemačku. Pored pomenutih, profesor veliku šansu vidi u gajenju kajsija, višanja, kruški, jagoda za koje, kako navodi, Srbija ima povoljne klimatske uslove.

- Kruška je deficitarna, kao i jabuka sa kojom bismo mogli da povećamo izvoz na 500.000 tona, višanja ima za preradu, ali nema dovoljno krupnih sorti za hlađenje - konstatuje profesor Keserović.

CVEĆE

Ako imate neku ušteđevinu, a ništa vam se od ponuđenog ne dopada, probajte sa cvećem.

- Za pokretanje biznisa sa cvećem potrebno je minimum  5.000 evra. Zemlja od 30 ari košta 900, plastenici 3.000, sadnice 400 i đubrivo, struja, benzin i transport do 700 evra. U drugoj godini možete da računate na čistu zaradu. Primera radi, sadnica ciklame košta 0,09 evrocenti, a prodaje se za oko dva evra. Godišnja zarada ide i do 7.000 evra - ističe Gulan.

Kao što vidite, Srbija je plodno tle za mnoge kulture, vi samo treba da se odlučite od koje vrste ćete da prihodujete, shodno mogućnostima i afinitetu.

(Slađana Vasić)