NAJUPORNIJI OSNOVCI U SRBIJI: Pešače 30 kilometara do škole, roditelji ih nose na leđima, vukovi ih presreću po snegu!
Reč je uglavnom o školama sa jednim, dva, tri i najviše desetak učenika
Đaci pešaci iz malenih škola u zabitim selima na Rogozni, Goliji i Pešteru svakodnevno prepešače desetine kilometara, i to po kiši, blatu i snegu, dok se smrzavaju i strahuju od vukova.
Reč je uglavnom o školama sa jednim, dva, tri i najviše desetak učenika.
Školske zgrade su oronule, sklone rušenju, hladne i sablasno izgledaju...
U Odojeviću, udaljenom od Novog Pazara 30 kilometara, škola se odavno srušila, pa učiteljica Danka Nikolić i njena dva đaka, Nikolina i Nevena Barać, nastavu izvode u seoskoj prodavnici.
- Živimo u selu Zmijinac, znatno udaljenom od škole... Da bismo dočekali učiteljicu Danku, koja putuje iz Novog Pazara i svakodnevno u jednom pravcu prevali po 30 kilometara, moramo dobro da poranimo... Nikolina je učenik drugog razreda, Nevena predškolac, još su male i slabašne, bojim se i da ih uz put zveri ne napadnu, pa ih obično pratim do škole... Kad više ne mogu da hodaju, naizmenično ih nosim na leđima - žali se Radiša Barać Večernjim novostima.
U Rajetiću, centru Rogozne, školu čine učiteljica Sanela Subašić i njeno troje đaka: Bojana Arsenijević, Nikola Babić i Đurđina Kostić...
- Škola decenijama nije radila, jer nije bilo dece... Pre desetak godina ponovo je, na radost malobrojnih meštana, otvorena... Počeli smo sa jednim, a imali smo i po sedam-osam đaka, a ove godine samo - tri. Bojimo se da ponovo ne ostanemo bez učenika, jer, zbog bespuća i teških uslova za život, ljudi odlaze sa Rogozne, a retko se ko vraća - žali se učiteljica Sanela koja, kad napadaju veliki snegovi, često kilometrima pešači do škole ili svoje mališane ispraća do kuće.
Slično je i u Grubetiću, "najnaseljenijem" delu Rogozne...
Škola je relativno očuvana i đacima je toplo, ali brine što nastavu pohađa samo četvoro dece: Jovana Stefanović, Sara Stanišić, Matija Lalović i Slavica Perović....
- Dolaze mokri i ozebli, pešače kilometrima, a ipak su dobri učenici. Nije ovde lako ni deci, ni njihovim roditeljima.... Daleko smo od grada, a put je loš. Ipak, svi se nadamo da će se "država okrenuti selu", da će biti boljih puteva i da će se i na Rogozni živeti bolje, biće tada i više đaka - naglašava optimistički učiteljica Bojana Puzović.
Mada do škole u Baletiću podno Golije mora da pešači po sat vremana, đak prvak Sead Kolašinac je "u prednosti" u odnosu na svoje vršnjake u Beogradu, Kragujevcu ili Novom Pazaru... On je jedini đak ove škole i sve svoje vreme, znanje i umeće učiteljica Elida Nicević posvećuje samo njemu.
- Da nije njega ne bi bilo ni škole... Ja sam mu i učiteljica i jedini drug, često zajedno, na času fizičkog, igramo fudbal ili rukomet... Nadam se da će iduće godine biti više đaka i da će Sead imati sa kim da se druži - priča učiteljica Elida.
(Telegraf.rs / Izvor: Večernje Novosti / Foto: Ilustracija)