Borise, idi kaufen malo milch i zwei kilo nečega: Istinita ispovest gasterbajtera iz Austrije i Nemačke! (FOTO)

Činjenica je da su žene iz Jugoslavije pile mnogo lekova za smirenje, da bi mogle izdržati svu tu napetost na privremenom radu

Izložba pod nazivom “Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”, otvorena je u Muzeju istorije Jugoslavije. Predmeti, fotografije i sećanja jugoslovenskih radnika na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj samo su deo ove izložbe, a njihove životne priče ostavljaju još veći utisak.

Preporučujemo

Misterija slike Lepe Brene: Tajno ju je kupio nepoznati muškarac i drži je iznad kreveta u spavaćoj sobi na Ibici (FOTO)

- U Nemačkoj je postojao utisak da se niko ne mora brinuti o ženama iz Jugoslavije jer su se one mnogo brzo prilagodile. Ali, činjenica je da su te žene pile mnogo lekova za smirenje, da bi mogle izdržati svu tu napetost. Ljudi su ovde mislili da one tamo imaju lagodan život, a tamo se malo s prezirom gledalo na njih - rekla je Bosiljka Šedlih, jedna od autora izložbe.

Gastarbajteri su imali višestruk uticaj na društvo i kulturu, posebno na svakodnevni život stanovništva i često su u lokalnim zajednicama bili glavni inicijatori i akteri raznih promena.

Odlazili su uglavnom iz malih, najčešće seoskih, sredina u industrijske centre Zapadne Evrope.

Misterija štafete poslednjeg jugoslovenskog kralja: Završila je kao merica za žito, a onda su na njoj videli čudne znakove (FOTO)

- Uspeli smo da formiramo jedno udruženje klubova koji se zvao internacionalni klub mladih Jugoslovena. Tada smo svi bili mladi, imali smo oko 25 godina. Danas se na našu nereću to rasulo, vreme je učinilo svoje - rekao je Bratoljub Ćuk, čovek koji je decenijama organizovao život Jugoslovena u Beču.

Jugosloveni na privremenom radu su takođe imali i informacione sisteme. Naš list, Glasnik, Kolo mladosti, Bratstvo i Danas su samo neke od novina koje su se izdavale u Austriji.

Dosta dece se stidelo jer su gasterbajterska deca. Boris nije imao problem s tim.

- Sećam se kao da je juče bilo, kada su nam javili da je Tito umro. Nisam znao šta se dešava, svi oko mene su plakali. Bilo nam je nepojmljivo da roditelji toliko plaču i pate za nekim koga mi nismo ni znali - rekao je Boris Kralj, fotograf i umetnik iz Berlina, koji je tađe i dete gasterbajtera.

Mrzeo je da ide u jugoslovensku školu u Nemačkoj. Učiteljica im je uvek govorila da će se oni jednog dana vratiti u svoju zemlju.

- Mi smo rođeni u Nemačkoj i nije nam bilo jasno gde mi to treba da se vratimo. Morali smo da učimo neke pesmice, a nismo ni znali šta to recitujemo. Učili smo i ćirilično pismo. Naši roditelji mešali su nemačko-srpsko-hrvatski jezik. Znali su da kažu: "Ajde, Borise, idi kaufen malo milch i zwei kilo nečega. Verujte mi, to je bilo jako zbunjujuće - ispričao nam je on.

(Telegraf.rs - K.Bezbradica)