Potresna ispovest Milana, čija je majka ubijena u Oluji: Lika joj se ne sećam, ostao sam je željan čitavog života!

Unesrećene srpske porodice i dalje tragaju za nestalima. Na "Veritasovom" spisku kao nestale vode se 1.843 osobe. Među njima je 1.303 civila, od čega 506 žena

Milan K., sin Julke Kostanjček (1914), jedne od žrtava rata devedestih godina prošlog veka u Hrvatskoj, identifikovao je ostatke svoje majke u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu.

Preporučujemo

TEK SADA JE OTKRIVENA ISTINA: Mučena starica Julka PREŽIVELA JASENOVAC, ALI NE I "OLUJU"

- Nema ni kose, ni zuba, samo jedna čeljust. A sećam se, imala je sedu kosu kada ju je progutala "Oluja", u njenoj 80. godini. Preživela je strahote Jasenovca i Drugi svetski rat, ali ovaj poslednji devedesetih, nije uspela. Ostao sam je željan čitavog života - priča on.

Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", u ovoj ustanovi, osim ove nesrećne žene identifikovani su posmrtni ostaci još 17 Srba.

Oni su stradali u periodu od 1991. godine do 1995. na teritoriji Hrvatske i bivše Republike Srpske Krajine. Pronađeni su u masovnim, zajedničkim i pojedinačnim grobnicama u proteklih 16 godina.

Broj žrtava pronađenih i identifikovanih od strane drugih ustanova na pomenutim područjima je mnogo veći. Ekshumirano je 1.396 leševa srpskih žrtava, od čega je do sada identifikovano 1.003.

Unesrećene srpske porodice i dalje tragaju za nestalima. Na "Veritasovom" spisku kao nestale vode se 1.843 osobe. Među njima je 1.303 civila, od čega 506 žena.

Nadajući se i ovaj put da je iskopan neko od njihovih najmilijih, da konačno odu na grob da se mole za njegov mir, napunili su u protekli petak pomenuti Zavod za sudsku medicinu. Bilo ih je, kako kaže Milan, pedesetak. Nikada, dodaje, neće zaboraviti mučnu scenu kada je otišao tamo zbog identifikacije.

- Ušao sam u hodnik, u njemu stolica a pored dve vitrine pune lobanja i kostiju. Prišla mi je jedna doktorka i rekla da se moj DNK 98 odsto poklapa sa pronađenim ostacima i da je reč o starijoj ženi. Znao sam da je ona. Moja majka - sporije govori Milan.

Neutešni sin kaže da je njena sudbina bila veoma teška. Mir nije osetila. Samo nemaštinu, zlobu i strahote rata. Majčinog lika gotovo se i ne seća, nije je maltene ni viđao. Seća je se po pismima. To mu je ostalo od nje.

- Dopisivali smo se preko Crvenog krsta, Unprofora, više ne znam ni sam. Ali u njima smo pisali samo o osnovnim stvarima, nije bilo mesta da se dotičemo starih rana i raspredamo o prošlosti - priča Milan.

On živi u Sisku, u Hrvatskoj. Moli da mu ne pominjemo prezime jer ima ćerku koja živi u Zagrebu, pa ne bi da ona doživljava neke neprijatnosti zbog njegove ispovesti.

Trpeo je, kaže, svašta ceo život, uspeo je da doživi sa suprugom penziju, pa nema više snage da se bori i trpi.

(Telegraf,rs/Večernje novosti)