DOBRA VILA: Baka iz Titela deset godina besplatno razvozi sugrađane (FOTO) (VIDEO)

- Kada ne bih mogla da se bavim humanitarnim radom, to bi bilo kao da mi neko ruke odseče - priča Dobrila Mitrović, kojoj se često oduže tako što joj uplate loto ili poklone burek

Svakog će besplatno prevesti do željenog odredišta, u po noći, u po bela dana, kada god zatreba. U Domu zdravlja će sačekati nečije lekarske rezultate, uplatiti račune u pošti, overiće knjižice, skuvati onome ko ne može, dati onome ko nema... Sve to za svoje sugrađane čini Dobrila Mitrović iz Titela, koju od milošte još zovu Dobra vila i Amajlija.

- Nekad Dom zdravlja nema slobodno vozilo kojim bi prevezli bolesnika i onda zovu mene. Često im i sam lekar da moj broj telefona - priča ona sa osmehom.

Ova vesela i nasmejana baka od 65 leta, iako je nedavno izašla iz bolnice, gde su joj uklonili benigni tumor na dojci, nakon čega je imala 27 terapija zračenja, ne prestaje da čavrlja i da nas zasmejava svojim dogodovštinama iz "zastave 128", kojom prevozi svoje sugrađane.

Ona više od deset godina besplatno taksira po svom gradu. Nekada "fićom", a sada "zastavom", koju je dobila zahvaljujući svojoj prijateljici Marini Tot, sa kojom volontira u Crvenom krstu, a na inicijativu građana Titela u znak zahvalnosti što im nesebično pomaže.

- Ispunjavam svoju dušu kada pomažem svojim sugrađanima. Kada bi mi neko to zabranio, meni bi oduzeo ruke, jer to od srca radim. I tvrdim da ruka koja pruža nikad nije prazna - objašnjava ona.

Zbog toga joj nije teško da ustane u pola noći, ogrne kućnu haljinu, prekrsti se, pomoli se Svetoj Petki i uleti u kola. Nikad ništa nije tražila. Ali, njeni sugrađani umeju da cene to što ona čini za njih. Zbog toga joj neko uplati loto, kupi bingo, jaja, burek... Ostave joj pare i na sedištu automobila, pa neretko Amajlija trči za ljudima da im pare vrati.

Ipak, bilo je tu raznih zgoda i nezgoda:

Ali, Dobrila uporno tvrdi da uvek treba davati i pomagati:

Dobrila Mitrović je četvrt veka radila kao trgovac, a onda je, posle operacije pluća, morala u penziju kao invalid prve kategorije. U međuvremenu se udala za Vojislava, pre 39 godina i rodila ćerku Vojislavu.

- Rekao mi je: "Vozi samo kroz Titel i nemoj nikome da naplatiš. Svako će ti dati nešto." Ja ga poslušala... Umro je 2004 - kaže ona.

Sada je dobrotvorki iz Titela potrebna pomoć dobrih ljudi, jer ona sa invalidskom penzijom od nepunih 13.000 jedva preživljava u skromnom kućerku. Ona ništa nije tražila, ali mi smo nekako osetili da joj je potrebno.

Dok izlazimo daje nam čokoladu i po ko zna koji put se izvinjava što nije mogla da nam skuva nešto i da nas počasti kako dolikuje, ali eto tek pre nekoliko dana je izašla iz bolnice. Ovakve žene-heroji su zaista retkost i njih treba da čuvamo i da zaštitimo kao ugroženu vrstu.

A da ima ljudi koji umeju da cene njen trud pokazuje i pismo jedne studentkinje, koje je dobila naša hrabra baka:

(Biljana Tasić / Foto: Milena Đorđević)