TAJNI DOKUMENTI OTKRILI: Evo šta NATO želi od Srbije i u kom slučaju će intervenisati na Balkanu

Kad je reč o drugom razlogu za zabrinutost zemalja članica NATO-a situacijom na zapadnom Balkanu, u poverljivom dokumentu navodi se da je pristup Rusije najčešće usmeren prema srpskom stanovništvu u regionu. Među Srbima ruske poruke imaju najveći odjek, dodaje se u dokumentu

NATO je spreman da operativno interveniše na Balkanu kad to bude potrebno kako bi sprečio međuetnički sukob i promovisao sigurnost i stabilnost, piše u tajnom dokumentu NATO-a o situaciji na zapadnom Balkanu, prenosi “Sputnjik” navode iz hrvatskog Večernjeg lista.

Preporučujemo

TELEGRAF U ŠTABU NATO: Alijansa kreće u rat protiv pirata i hakera! (FOTO)

Dokument, u koji je "Večernji list" ekskluzivno imao uvid u Briselu, raspravljen je i usvojen na sastanku ministara spoljnih poslova ovog meseca, a u njemu se detaljno opisuju dve vrste pretnji s kojima su suočene države u jugoistočnom hrvatskom susedstvu: destabilizirajuće ponašanje Rusije i rastući ekstremizam i radikalizacija kao posledica povratka stranih boraca iz Sirije i Iraka.

Ne otkriva se detaljnije šta znači da je savez spreman da operativno interveniše, ali izvori neslužbeno govore da je naglasak na promovisanju sigurnosti i stabilnosti te da ne treba to iščitavati kao pretnju, već kao poruku odvraćanja potencijalnih pretnji koje će NATO, očito je iz te formulacije, intenzivno pratiti na zapadnom Balkanu, piše Sputnjik, a prenosi Večernji list.

U dokumentu se navodi broj od „približno 260 stranih boraca“ koji su iz BiH otišli u borbu na strani terorističkih organizacija ID i Al Kaide u Iraku i Siriji. To je podatak sa kraja 2015. godine.

Kad je reč o drugom razlogu za zabrinutost zemalja članica NATO-a situacijom na zapadnom Balkanu, u poverljivom dokumentu navodi se da je pristup Rusije najčešće usmeren prema srpskom stanovništvu u regionu. Među Srbima ruske poruke imaju najveći odjek, dodaje se u dokumentu.

NATO uočava „porast ruskih aktivnosti na zapadnom Balkanu, koje uključuju destabilizirajuće ponašanje“.

Rusija pruža i političku i privrednu podršku srpskom entitetu u BiH kako bi podsticala ometanje evroatlantskog puta BiH, zaključuje se u dokumentu. Predsednik RS-a Milorad Dodik, prema oceni NATO-a, nastoji da potkopa evroatlantske integracije BiH, što se vidi i u nedavnom raspisivanju nelegalnog referenduma o Danu Republike Srpske, ali i u tome da njegov entitet odbija da registruje vojne nekretnine.

MINISTRI NATO RASPRAVLJALI O ZAPADNOM BALKANU: Ovo su zaključci o KFOR-u, Srbiji i Crnoj Gori (FOTO)

Popis vojne imovine u BiH ključan je uslov za aktiviranje NATO-ovog akcijskog plana za članstvo BiH u tom savezu (tzv. MAP), a dosad je uknjiženo 25 vojnih nekretnina u BiH, no nijedna od 21 koliko ih je na području Republike Srpske. Dodikovu politiku u NATO-u nazivaju opstruktivnom. Jedan od glavnih izazova u BiH je, smatra NATO, implementacija odluka donesenih na državnom nivou na nivou entiteta.

U zaključcima dokumenta navodi se da NATO daje punu podršku evroatlantskom putu Makedonije i BiH te da snažno podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Taj dijalog, koji Beograd i Priština vode uz pomoć EU, ima pozitivan učinak na regionalnu stabilnost, zaključuju u NATO-u i dodaju da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova povezana sa stabilnošću celog regiona, prenosi Večernji list.

U delu dokumenta koji govori o Srbiji navodi se da je podrška Srba tom vojnom savezu veoma niska, što je, naravno, posledica NATO bombardovanja Srbije pred kraj vladavine Slobodana Miloševića. Ali, NATO prepoznaje potrebu da podstiče dodatnu, snažniju nego ikad pre, političku saradnju sa Srbijom.

Nedavna poseta premijera Aleksandra Vučića sedištu NATO-a navodi se kao primer na kojem treba graditi razvoj odnosa. NATO nema dileme oko toga da svi trebaju ulagati napore i podržavati poboljšanje regionalnih odnosa na zapadnom Balkanu. Poverljivi dokument izrađen je početkom decembra u sklopu sprvođenja zaključaka samita NATO-a u Varšavi, a formulacije u tom dokumentu usuglašene su između svih 28 država članica.

(Telegraf.rs)