TUGA DO NEBA: Dečak (5) je imao samo jednu želju - da zagrli Deda Mraza, a onda je umro u njegovim rukama

Kada je video Deda Mraza koji mu je doneo poklon, dečak (5) je skupio poslednji atom snage da ga zagrli, i pre nego što je deda bilo šta uspeo da mu kaže, mališan je preminuo u njegovim rukama

Sve što je želeo jedan dečak (5) iz Nešvila bilo je da upozna Deda Mraza. Ta želja mu je ispunjena, ali je onda usledila tragedija - dečak je preminuo u njegovim rukama.

Preporučujemo

Zapalio društvene mreže: Zanemećete kada vidite šta je petogodišnjak iz Trebinja tražio od Deda Mraza

Ovaj tragičan događaj se dogodio u bolnici u Tenesiju, gde je dečak boravio. Bio je na svega nekoliko minuta do smrti, kada je medicinska sestra pozvala inženjera Erika Šmic Macena (60), koji živi život kao pravi Deda Mraz.

S obzirom da se tokom cele godine oblači kao Deda Mraz, on nije morao ni da se presvlači, već je pravo iz kreveta došao u bolnicu, a kada je stigao, medicinska sestra mu je dala poklon koji je spremila za dečaka.

- Kada sam ušao, dečak je ležao i delovalo je kao da hoće da zaspi. Prišao sam mu i pitao ga: "Kaži mi, da li je tačno da ćeš ti propustiti Božić ove godine? Nema šanse da će se dogoditi, jer si ti moj patuljak broj jedan - kazao je Erik.

Tada je dečak upotrebio poslednje atome snage kako bi otvorio poklon koji mu je Deda Mraz doneo.

- Rekao mi je da će umreti, i pitao me šta treba da uradi kada ode tamo? - upitao je dečak Erika, a on mu je odgovorio:

- Kada stigneš tamo, kaži da si ti Deda Mrazov patuljak broj jedan, i oni će te pustiti da uđeš.

U tom trenutku, dečak je uspeo da zagrli Deda Mraza, a onda je izdahnuo.

- Snažno sam ga zagrlio. Pre nego što sam bilo šta uspeo da mu kažem, on je umro. Držao sam ga još nekoliko trenutaka u zagrljaju - kazao je Erik.

Kako je rekao ovaj Deda Mraz, dečakova majka je jecajući izgovorila: "Ne, ne, ne još!", a medicinske sestre su počele da plaču.

- Proveo sam godine u vojsci, i svašta sam video, ali ovo me je potpuno slomilo. Svestan sam da doktori i medicinske sestre ovakve stvari viđaju skoro svaki dan, ali ne mogu da shvatim kako se bore sa njima. Sada, kada vidim dečji osmeh kada me vide shvatio sam suštinu mog življenja, da ovo što radim, radim za njih i za sebe - ispričao je Erik koji je dodao da je od bolnice do kuće pešačio i sve vreme plakao.

(Telegraf.rs / Nypost.com)