Makedonija je rekla svoje, partija Nikole Gruevskog osvojila najviše glasova: VMRO-DPMNE 51 mandat, SDSM 49 mandata (FOTO)

Izborna jedinica jedan, u kojoj se nalazi i Skoplje, jedina je koja je pripala SDSM. Sve ostale, sa izuzetkom zapadne jedinice šest, koja je očekivano pripala albanskim strankama, osvojio je Gruevski

Vladajuća VMRO-DPMNE dugogodišnjeg premijera Makedonije Nikole Gruevskog osvojila je najviše glasova na vanrednim izborima u toj zemlji. Za partiju Nikole Gruevskog je glasalo 38,06 odsto birača (452.709 glasova), dok je opozicioni lider Zoran Zaev sa svojom koalicijom okupljenom oko SDSM dobio poverenje 36,69 odsto birača (436.469 glasova).

Preporučujemo

SAMO 16.000 GLASOVA RAZLIKE: Stranka Nikole Gruevskog pobednik parlamentarnih izbora u Makedoniji (FOTO)

Razlika između stranaka dvojice ljutih rivala iznosi tek 15-ak hiljada glasova, a prebrojavanje preostalih biračkih mesta ne bi trebalo da značajnije promeni sliku.

Državna izborna komisija je dosad obradila 99,72 odsto mesta, a nisu prebrojani još samo pojedini glasovi iz dijaspore - izborne jedinice sedam.

Albanska stranka Demokratska unija za integraciju /DUI/ osvojila je 86.812 glasova /7,30 odsto/, Pokret Besa 57.927 /4,87 odsto/, Alijansa za Albance 35.091 /2,95 odsto/, a Demokratska partija Albanaca /DPA/ 31.017 glasova /2,61 odsto/.

Partija DUI se na ovim izborima nije pokazala u skladu sa očekivanjima, koja su bila da će rezultat biti približan onom osvojenom na prethodnim izborima 2014 kada je ova stranka osvojila 19 mandata u Sobranju.

- S ljutnjom kažem da su Albanci izgubili mandate. DUI je pobedio na izborima, ali mene je zanimalo da u prvom redu pobede Albanci i zato me ne raduje ovakva pobeda -rekao je Ahmeti na konferenciji za novinare u Tetovu.

I dalje se čekaju zvanične projekcije parlamenta, koji ima 120 mesta, ali su prilično uspavani makedonski mediji od jutros objavili kakvo će to Sobranje pokušati da izvuče zemlju iz duboke političke krize.

Prema projekciji na osnovu aktuelnih rezultata, VMRO-DPMNE bi trebalo da ima 51 mandat, SDSM 49 mandata, albanska partija DPA i verovatno ključni igrač u postizbornim pregovorima 10 mandata, Besa pet mandata, Alijansa za Albance tri i DPA dva mandata.

Inače, da bi kriza mogla da potraje nagovešteno je tokom izborne noći, jer su i Gruevski i Zaev proglašavali pobedu, a opozicija je čak i proslavila trijumf ispred zgrade makednoske vlade uz poruku da je "režim Gruevskog pao za jedan mandat".

- Režim je pao. Celi svet bi trebao da shvati da smo danas ispisali istoriju - rekao je Zaev.

Prema dostupnim podacima izgleda da njihove prognoze nisu tačne, iako opozicija jeste odnela pobedu u centralnim gradskim opštinama.

Međutim, Izborna jedinica jedan, u kojoj se nalazi i Skoplje, jedina je koja je pripala SDSM. Sve ostale, sa izuzetkom zapadne jedinice šest, koja je očekivano pripala albanskim strankama, osvojio je Gruevski.

- Ovo je deseta izborna pobeda za našu starnku i deseti put zaredom da su ljudi podržali naš program, viziju i tim, kao i način na koji želimo da nastavimo da radimo - rekao je Gruevski.

Veoma neizvesni izbori u Makedoniji protekli su mirno, bez većih incidenata, a izlaznost je bila istorijska - nepunih od 67 odsto birača je iskoristilo pravo glasa.

Zanimljivo je da su i u makedonskim medijima reakcije na izbore koji su veoma značajni za zemlju ovog jutra relativno mlake, nema mnogo izjava, a dosad se nisu oglašavali ni evropski zvaničnici, koji su kumovali njihovom raspisivanju i koji su poručivali da ih "budno prate".

Makedonija bi, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, do 31. januara mogla da dobije parlament i vladu, s tim da Ustav te zemlje ne definiše situaciju u slučaju da dve stranke osvoje pođednak broj poslaničkih mandata.

Prema Ustavu Makedonije najkasnije 20 dana od izbora konstituiše se Sobranje na sednici koju saziva aktuelni predsedavajući parlamenta.

Ukoliko konstitutivna sednica ne bude održana, 21. dana od izbora poslanici će se sami okupiti i konstituisati Sobranje.

Takođe, prema Ustavu, predsednik Makedonije je dužan da u roku od 10 dana od konstituisanja Sobranja da mandat za sastav nove vlade partiji ili partijama koje budu imale većinu u parlamentu.

Dvadeset dana od davanja mandata, mandatar pred poslanicima podnosi program i predlog kabineta buduće vlade, koji verifikuje parlamentarna većina.

Ustavom, međutim, nije predviđeno šta se događa kada dve stranke osvoje identičan broj mandata.

Kako pišu makedonski mediji, u tom slučaju najverovatnije, predsednik države će tražiti nekakve garancije od stranaka da mogu da formiraju parlamentarnu većinu i na osnovu toga toj stranci, odnosno koaliciji poveri mandat.

Ako sve bude išlo glatko Makedonija bi do 31. januara mogla da dobije i novi parlament i novu vladu.

Prema ocenama makedonskih analitičara, ko god bude formirao novu vladu, ona neće izdržati pun mandat. Smatraju da jedino što u ovom trenutku donosi Makedoniji stabilnost jeste koncentraciona vlada i da jedino ona sada nije moguća.

A na pitanje ko bi mogao biti koalicioni partner odgovor nije jednostavan. Da li će to biti ponovo DUI, koja je prethodnih deset godina vlada sa VMRO-DPMNE ili će, vlast, ipak, formirati aktuelna opoziciona koalicija SDSM?

Zaev i njegov SDSM, koji su aferom "prisluškivanja" pokrenuli celu priču o aktuelnoj vlasti i njenoj nekompetentnosti da vlada zemljom, na svaki način će pokušati da VMRO pošalje u istoriju i dokaže ono što mesecima tvrdi - da je Gruevski korumpirani političar koji je zloupotrebljavao tajnu policiju kako bi prisluškivao više hiljada ljudi.

Analitičari, pak, smatraju da izlazak Makedonije iz političke krize jedino može da obezbedi široka koalicija VMRO-DPMNE, SDSM i jedne od albanskih partija, ali u to malo ko veruje. Zato će, smatraju, naredni, postizborni meseci do formiranja vlade, ali i kasnije, biti sve samo ne "relaksirani".

Analitičari smatraju da će stoga i dalje Makedoniji biti potrebna podrška EU, kao i SAD koja je, kako kažu, veoma zainteresovana za dešavanja u toj zemlji. Prema delu analitičara, pak, ne isključuje se i mogućnost sukoba i protesta kakvi su već bili viđeni širom Makedonije protekle dve godine.

Ne treba pritom zaboraviti da je Makedonija već 11 godina kandidat za članstvo u EU, ali da je njen evropski put stagnirao zbog političke krize, ali i spora koji ima sa Grčkom zbog imena.

Inače, prevremeni izbori u Makedoniji dogovoreni su pre 18 meseci i ove godine su dva puta odlagani zbog zahteva opozicije koja je postavila uslove čije ispunjenje je omogućilo fer i demokratske izbore.

Ovi izbori su svakako bili demokratski i protekli su bez ijednog ozbiljnijeg incidenta, a da li su bili i fer pokazaće naredni dani.

(Telegraf.rs/Tanjug/Srna)