Pronašli smo dečaka s fotografije, o kojoj priča cela Srbija: Na slici je s Putinovim Rambom, a ovo je njegova ispovest (FOTO)

- Tada sam imao 13 godina, a fotografija je nastala u našem školskom dvorištu, gde su Rusi u prostorijama škole "Branko Radičević" bili smešteni zajedno sa našim vojnicima - objašnjava Vojkan Cvetković iz okoline Leskovca

Više puta odlikovani ruski heroj Anatolij Lebed, zvani Rambo, dobrovoljac je koji je iz ljubavi prema Srbiji 1999. godine sa svojim saborcima došao da se bori na Kosovu i Metohiji, a za svoju bazu odabrali su selo u okolini Leskovca - Kutleš. U ovom mestu oni su, pre nego što će se uputili ka Prizrenu i Suvoj reci, proveli 20 dana, družili se sa meštanima i tom prilikom napravili fotografiju sa seoskim radoznalim dečacima. Jedan od njih je i Vojkan Cvetković (30).

Preporučujemo

RUSKI HEROJ ZA KOJEG SRBI NE ZNAJU, A MORALI BI: Došao da brani Kosovo, izgubio nogu, poginuo kada se sklonio od svega (FOTO) (VIDEO)

- Tada sam imao 13 godina, a fotografija je nastala u našem školskom dvorištu, gde su Rusi u prostorijama škole "Branko Radičević" bili smešteni zajedno sa našim vojnicima. U selu su boravili od 15. marta do kraja meseca, a nakon što je bombardovanje počelo, uputili su se ka KiM.

- Svi smo plakali kad su odlazili! - rekao je ovaj mladić, koji otkriva kakva je osoba bio Lebedov, čovek specijalac, pukovnik, inženjer avijacije, padobranac, poznavaoc borilačkih veština i bajker.

Koliko ga je Vojkan cenio i divio mu se, najbolje pokazuje činjenica da je do današnjih dana sačuvao fotografiju i kaiš koji je dobio na poklon od Lebedova i njegova četiri saborca.

- Drago mi je da sam sa takvim čovekom imao prilike da se upoznam! Svima sam pokazivao kako sam imao sreću da me ruski borci nose u naručju. Malo je znao srpski jezik, taman dovoljno da pita kako smo, kako se zovemo i šta radimo. Umeo je i da kaže živeli, ali nikada nije pio. Sećam se da smo im stalno donosili čaj, ništa drugo nisu želeli da probaju. Bili su vredni, kulturni, prijatni. Ženama su pomagali da izvade vodu iz bunara, nas su vodili u šetnje i poklanjali nam čokoladice i konzerve, posećivali su naše domove - priča Vojkan i naglašava da je u njegovom dvorištu, nakon što bi naoštrio nož, Lebedov znao da se obrije i ošiša nad dvorišnom česmom.

Kako kaže, hrabri Rus je stalno naglašavao kako voli naš narod i da je tu kako bi se borio zbog budućnosti dece.

- Pre nego što je otišao u rat rekao je da bi voleo da nas ponovo poseti. To se nije desilo, ali ja ću ga se uvek sećati! - istakao je Vojkan, koga je rastužilo saznanje da je Anatolij Lebed u međuvremenu poginuo. Ali, kako kaže, makar ga je upoznao...

(S.I.  - s.ilic@telegraf.rs)