NAROD KOJI STRAHUJE OD PONOVNOG EGZODUSA: Ugnjetavani su decenijama, sada ih primoravaju da odu sa Krima (FOTO)

Krimski Tatari sve više strahuju da će se istorija ponoviti i da će doživeti novi egzodus...

Tragična istorija krimskih Tatara se izgleda ponavlja, samo se sad primenjuju savremenije tehnike za progon. Krimsko-tatarski narod je po naredbi državnog rukovodstva SSSR maja 1944. godine masovno deportovan sa Krima u udaljene delove Sovjetskog Saveza. Nakon okupiranja Krima od strane Ruske Federacije, njihov broj se drastično smanjio na ovom poluostrvu.

Preporučujemo

PREOKRET NA KRIMU: Rusija neće napasti Ukrajinu jer je već napravila ovu užasnu grešku

Tokom Drugog svetskog rata, cela populacija Krimskih Tatara je bila žrtva sovjetske politike. Iako je veliki broj Krimskih Tatara služio u Crvenoj armiji i učestvovao u partizanskim aktivnostima na Krimu tokom rata, postojanje Tatarske legije u vojsci nacističke Nemačke i kolaboracija tatarskih verskih i političkih vođa sa Hitlerom poslužilo je Sovjetima kao izgovor da proglase celokupno stanovništvo Krimskih Tatara za saradnike nacista.

Svi Krimski Tatari su deportovani masovno, u vidu kolektivnog kažnavanja, 18. maja 1944. kao specijalni naseljenici u regione Sibira, Urala i Srednje Azije. Bez dokumenata, bez prava kretanja čak i radi potrage za svojom porodicom.

Prema procenama istoričara, više od 194.000 krimskih Tatara je deportovano. U junu su im se "pridružilo" 15.000 Grka, 12,400 Bugara i 9.600 Jermena. Prema naredbi Državnog komiteta odbrane SSSR-a, deportovani ljudi su imali pravo da "ponesu sa sobom lične stvari i hranu do 500 kilograma na jednu porodicu". U praksi je ljudima bilo dato nekoliko minuta da se spakuju, pa su mnogi otišli praznih ruku, bez hrane i odeće.

Operacija je bila sprovedena brzo i odlučno. Umesto predviđenih 12‒13 dana, cela operacija izvedena je za 3 dana. Kao konačni rezultat, prema izveštaju Lavrentija Berije od 4. jula, sovjteskog političara i šefa policije poznatim i kao egzekutorom Staljinove Velike čistke u 30-tim, iseljeno je ukupno 225.009 ljudi, od toga je Tatara bilo 183.155. Tatari su raseljeni u Uzbečku republiku - 151.604 i u oblasti Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike -31.551.

Prema podacima Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova i demografskih podataka o premeštenim osobama, oko 7.889 ljudi je izginulo u ešalonima na putu. Kao posledica u julu 1944. godine, u Magadanskoj regiji razbolelo se 40 odsto deportovanih. U prvih godinu i po dana usled deportacije, umrlo je 17,8 odsto krimskih Tatara u Uzbekistanu. Tokom prve četiri godine deportacije, preminulo je 46,2 odsto krimskih Tatara, dok je po zvaničnoj statistici taj broj 23 odsto.

Veliki broj preživelih Krimskih Tatara u Rusiji se iz straha pred progonom počeo izjašnjavati etničkim Rusima.

Vraćanje krimskih Tatara na Krim postalo je masovno od 1987. godine, naročito nakon proglašenja nezavisne Ukrajine 1991. Na Krim se vratilo manje od 248.000 Krimskih Tatara, a njihov politički predstavnik bio je Mustafa Džemilev. Postali su treća po veličini etnička grupa na Krimu.

Stalni boravak na Krimu 2013. godine prijavilo je oko 260.000 krimskih Tatara. Vrhovni sud Krima je proglasio Medžlis, skupštinu krimsko-tatarskog, ekstremističkom organizacijom i zabranio je njegovu delatnost u Rusiji. O njihovom trenutnom položaju na Krimu, Telegraf.rs je razgovarao sa Refatom Čubarovim, predsednikom Medžlisa i liderom krimskih Tatara, kojem je do 2019. zabranjen ulazak na poluostrvo.

- Apsolutna većina Mendžlisa živi na Krimu, koja ima 33 člana. Petoro od njih su prešli na drugu stranu, 8 žive van Krima i 20 ljudi se još drži na Krimu. Skupština se nalazi sad u Kijevu. Isto tako mobilisali smo Svetski kongres krimskih Tatara. Imamo aktivnu dijasporu u Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj. Meni i mojim prijateljima je zabranjen ulazak na Krim. Danas se 22 krimskih Tatra nalazi u zatvoru. Suđeno im je na osnovu toga da ne priznaju okupirani Krim. Postoji gonjenje muslimana. Od ove 22 osobe, 19 su muslimani i optužuju ih da pripadaju nekim islamskim organizacijama.

PUTIN I TRAMP SE CENJKAJU OKO KOSOVA I KRIMA: Tajni plan Rusije i Amerike o kojem se ne priča (FOTO)

Čubarov ističe da krimski Tatari nisu lake odnose sa vladom Ukrajinom tokom poslednje 23 godine. Prema njegovim rečima, problem je bio to što je Vrhovna rada Ukrajine išla uvek u susret većini stanovništva na Krimu - 58 odsto su bili etnički Rusi.

- Na Krimu živi oko 500.000 Ukrajinaca, to je 25 odsto. Samo četiri škole na ukrajinskom jeziku postojale su na Krimu, sada nema nijedna. 300.000 krimskih Tatara živi na Krimu, imamo 14 škola na krimsko-tatarskom jeziku. Bez obzira na komplikovane odnose sa centralnom vladom Ukrajine, krimski Tatari su se uvek zalagali za nezavisnu i suverenu Ukrajinu. Razumeli smo dobro da će naša prava biti zaštićena samo ako će u Ukrajini biti demokratija. Znate da smo u sovjetsko vreme bili smo 50 godina gonjeni, iselili su nas sa teritorije Krima. Naš povratak na Krim bio je i kad proglašenje nezavisnosti Ukrajine. Nismo imali sumnje kad je ušla ruska vojska oko toga šta je naša pozicija. U našoj istoriji tokom poslednjih 200 godina, sve nesreće koje smo imali došle su iz Rusije. Potpuno smo bojkotovali referendum na Krimu. Rusija ima jasan plan u odnosu na nas, i mi ga znamo i oni ga znaju. Oni žele da nas isele. Ovi 21. vekovni Staljin i Hitler neće da nas ubacuju u vagone i izvoze, nego će naterati ljude da sami izađu.

Za gotovo tri godine okupacije sa Krima je otišlo oko 50-55.000 ljudi, polovina od njih su krimski Tatari. Krimski Tatari su narod turkijske jezičke grupe altajske porodice naroda, poreklom od tatarskih grupa pristiglih na poluostrvo Krim u sklopu Zlatne Horde tokom 13. i 14. veka. Danas u svetu živi najmanje 548,000 Krimskih Tatara i oko 2 miliona ljudi ime krimskotatarske korene.

Pretpostavlja se da preko milion krimskih Tatara živi u Turskoj, ali se veliki broj njih piše Turcima, Grcima i drugim narodnostima. Kakav je odnos krimskih Tatara i Turske, i kakvo je mišljenje Ankare o okupiranju Krima?

- Politika Turske je veoma impulsivna. Turska podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine i ova pozicija se neće menjati zato što Turska ima svoje intererse i oni će ih štititi. Za Tursku je najbitniji zadatak da sačuva svoju celovitost i zato neće da podrži okupiranje tuđih teritorija. Ali ako pričamo o jasnoj celovitosti Ukrajine, onda Turska neće biti u prvim redovima. Više pričamo o Zapadu i podršci od strane Zapada.

Nakon masovne deportacija krimskih Tatara od strane SSSR-a 1944. godine, Tatari se plaše novog egzodusa. Čubarov smatra da Rusija sa pojačanim pritiskom na krimske Tatare želi da ih primora da se isele. Sve više se pojavljuju vesti o nestalim krimskim Tatarima i zastrašivanjem od strane ruskih zajnih službi.

(N. Ivanovski)