Posetili su zaboravljenu osmočlanu slepu porodicu na granici sa Srbijom. Srca su im se pokidala kad su ušli u njihovu kuću (FOTO)

Sva deca imaju oštećenje vida od 50 do 95 procenata i neophodna im je redovna i odgovarajuća zdravstvena zaštita da i oni ne bi potpuno oslepeli kao njihov otac

Makedonska javnost je ostala šokirana kada je pre dvadesetak dana ministarka za rad i socijalnu politiku Makedonije, Frosina Remenski na svom Fejsbuk profilu napisala da u selu Vragopturci, na nadmorskoj visini od 1.200 metara, uz samu makedonsko-srpsku granicu, na ivici bede i u dubokom siromaštvu živi osmočlana slepa porodica, odsečena od sveta i ljudi, i zaboravljena od države.

Preporučujemo

UŽAS u selu tik do granice sa Srbijom: SLEPI roditelji sa SLEPOM decom jedva preživljavaju (FOTO)

Do tog sela na padinama planine Kozjak, 40 kilometara udaljenom od Kumanova, može se stiči samo sa jakim trenskim vozilom ili peške.

Podstaknuti pričom ministarke Remenski, u to zabito selo uputila se ekipa portala „Sakam da kažam“ ( sdk.mk ), a ono što su tamo zatekli, videli i čuli cepa srca i najtvrđih ljudi.

U staroj i trošnoj kućici od jedva tridesetak kvadrata, sa dve sobice i oskudnim nameštajem, bez kupatila i elementarnih uslova za život, živi porodica Mladenovski. Pritisnuti ozbiljnim zdravstvenim problemima, oni na svojim nejakim plećima nose svu surovost života. Možda najviše osmogodišnja Eleonora Mladenovska, devojčica ometena u intelektualnom razvoju, učenica prvog razreda osnovne škole, koja od svoje kuće u selu Vragopturci do susednog sela Pelince gde se nalazi škola, svakodnevno prepešači desetak kilometara probijajući se kroz gustu šumu punu divljih zveri, i hodajući po nepristupačnom i strmom terenu.

- Skraćenim putem do škole ima 13 kilometara, a da kruži, glavnim putem 30. Dok je vreme bilo lepo, i nekako, ali sada kada su počele kiše, vetrovi i da pada sneg, nema šansi da stigne do škole. Vukovi i šakali bi je rastrgli po ovom nevremenu. Do nedavno se o njoj brinula najstarija ćerka, ali se ona udala, pa više nema ko da je vodi u školu. Ja sam slep, žena mi je sa mentalnim hendikepom, a majka mi je stara i teško se kreće. Eleonora sama ne zna put. Dva puta sam je ja vodio, ali smo se izgubili, pa su nas lovci jedva našli. Iz škole mi kažu da ako bude imala više od 10 izostanaka da će me kazniti. Ja imam dokument da je dete sa posebnim potrebama i da treba da ima pratnju i prevoz koji plaća država. Ako nam to ne obezbede, ja ću morati da je ispišem iz škole - veli Novko Mladenvoski, otac male Eleonore, i sa žaljenjem konstatuje da je od opštine Staro Nagoričani na početku godine dobio obećanje da će opština obezbediti prevoz za malu Eleonoru do škole, ali da od toga nije bilo ništa.

Iz Centra za socijalni rad, novinarima portala „Sakam da kažam“ su reli da su roditeljima ponudili da devojčicu smeste u Dom za učenike u selu Dragomance, ali da oni to nisu prihvatili.

- Ne mogu da pošaljem dete u internat da živi samo, jer ne može sama da se brine o sebi. Mora da ima pratnju, a u domu ima samo jedan vaspitač. Zato je ne puštam, iako bi i za mene bilo bolje da bude u Domu, na toplome i sa hranom boljom nego kod kuće - kaže Novko.

Pored Eleonore, imaju još četvoro dece. Najstarija Angelina ima 20 godina, Stefan i Filip, koji idu u srednju i osnovnu školu, smešteni su u Domu za slepe u skopskoj opštini Kisela Voda, a najmlađi Miki ( 5 ) živi sa roditeljima.

Sva deca imaju oštećenje vida od 50 do 95 procenata i neophodna im je redovna i odgovarajuća zdravstvena zaštita da i oni ne bi potpuno oslepeli kao njihov otac.

Porodica Mladenovski godinama traži stan od države u mestu Staro Nagoričane, ali su uvek bili odbijeni uz obrazloženje da nema slobodnih stanova.

- Tražim bilo kakav stan samo da se spustimo sa planine i da bi decu mogao školovati. Ne tražim stan u centru, jer ja tamo ne mogu da živim i da se krećem ulicama, već na periferiji, da mogu sam da odem do prodavnice. U opštini Staro Nagoričane bilo je 8 slobodnih stanova, u koja su se porodice uselile na divlje, a za nas nema. Država je slepa za naše probleme. Težak je život u planini i za zdrave ljude, a ne za bolesne kao što smo mi. Nemamo nikakve uslove za život. Kuća samo što nam nije pala, krov prokišnjava, a jedan od zidova je već popustio. I ono malo nameštaja, jedno šifonjerče i železne krevete uništila je vlaga. Kada su sva deca na okupu, svi spavamo u jednoj sobi, nema gde drugde - jada se Novko.

On je izgubio vid kada je imao 12 godina, a bolest je nasledio od porodice njegove majke, koju je na žalost preneo i na svoju decu. Nekada je kratko radio kao građevinski radnik, a sada žive od skromne socijalne pomoći.

- Živimo siromašno, ali hleba imamo. Moja majka se brine o svima nama, a šta će biti posle, samo Bog zna. Živimo u planini, a nema ko ni drva da nam donese. Ranije je bilo drugačije, ljudi su imali razumevanja za moju muku i pomagali su. Sada su se svi otuđili i pomoćićeti samo ako im platiš - kaže Novko.

Stahujući da im se nešto može desiti gore u planini, on moli humane ljude i državu da im pomognu pre nego što bude prekasno.

NOĆU ČUVAM GLUVONEMU UNUKU DA JE NE IZUJEDAJU PACOVI: Potresna ispovest porodice, koja živi u daščari ispod mosta (FOTO)

Frapirana uslovima u kojima živi ova siromašna porodica odsečena od sveta i ljudi, i zaboravljeni od države, ministarka Frosina Remenski je na svom fejsbuk profilu obećala da će preduzeti sve što je u njenoj moći da tokom zime imaju dovoljno hrane i tople odeće za njih i njihovu decu.

- Dobiće i sve drugo što im sleduje iz Centra za socijalni rad, koji ne verujem da bilo šta zna o njima, napisala je Remenski.

(D.J.)