Da li treba ukinuti javljanje učenika na času: Uvek isti dižu ruku, i tako se nastavlja decenijski problem školstva

- To što bi učitelj ili nastavnik sam odlučivao koga će da pita, ne bi ništa promenilo, čak mislim da je javljanje učenika dobro jer on time pokazuje šta ga zanima i da je voljan da uči - kaže psiholog Šibul

Praksa je pokazala da se na časovima gotovo uvek javljaju isti đaci, dok se ostali tako "provlače" što nisu došli spremni na čas ili su samo stidljivi. Otud se nedavno nametnulo pitanje da li treba pustiti đake da se i dalje sami javljaju ili da ubuduće isključivo nastavnik odlučuje koga će da pita. Pozvali smo stručnjake da ih pitamo šta misle.

NOVINE MINISTRA PROSVETE : Roditelji čija deca beže iz škole snosiće posledice

Još jedan novitet u osnovnim školama od naredne godine

Psiholog Aleksandar Šibul smatra da komunikacija između nastavnika i đaka mora da ima neki tok i dinamiku i da je dosadašnji sistem nastave zastareo.

- Sistem obrazovanja iz 1930. godine treba ukinuti jer je po mnogo čemu zastareo. Ipak, to što bi učitelj ili nastavnik sam odlučivao koga će da pita, ne bi ništa promenilo, čak mislim da je javljanje učenika dobro jer on time pokazuje šta ga zanima i da je voljan da uči.

- Treba da se postigne nagrađivanje učenika kroz diskusiju i postavljanje pitanja, koje pokazuje njihovu želju za zanjem - kaže Šibul.

Sličnog mišljenja je i Nebojša Jelisavčić, predsednik udruženja nastavnika "Vet forum" Nebojša Jelisavčić. Prema njegovom mišljenju, pitanje javljanja na času je malo kompleksnije i ulazi u metodiku nastave.

- Primenom novih nastavnih metoda, uvedeno je to da se deca svaki čas ocenjuju i pitaju, tako da za svaki čas moraju da budu spremni. Zato ne mislim da je onda mnogo bitno da li će sami da se jave ili ne.

- Dovoljno ih terate da se angažuju time što ste im rekli da će svaki čas biti pitani i diskutovati o novim lekcijama - objašnjava Jelisavčić.

Udruženje na čijem je čelu Jelisavčić, inače, organizuje razne obuke za nastavnike, na kojima ih, između ostalog, uči novim metodama predavanja koje zahtevaju da se nastavnik svakom đaku jednako posveti.

- Postoje i stidljivi đaci, a od onih koji se javljaju, javiće se uvek njih više, tako da je, svakako, nastavnik taj koji će da odabere koga će da pita - kaže Jelisavčić.

Olivera Majdić iz Udruženja "Roditelj" se više zalaže za to da provere znajnja budu češće, a i pisanim putem, a da usmena ispitivanja dobiju formu "pravih izlaganja". Ona čak veruje da decu koja su navikla da se javljaju, u tome ne bi bilo moguće ni sprečiti.

- Mislim da one koji se stalno javljaju, ništa u tome ne bi ni moglo da spreči, naročito decu u nižim razredima.

- To su takva deca da jednostavno "padaju u nesvest ako ih ne pitate". Moje, kao roditelja, a i mišljenje drugih roditelja sa kojima sam u kontaktu je da kada se učenik već javi, da je važnije da pokaže da otemi zna više nego što ima u lekciji - zaključuje Majdić.

(Slađana Vasić)