RUSKI TAJKUNI, NAJMOĆNIJI LJUDI NA SVETU: Njihov uspeh zavisio je uvek od samo jednog faktora (FOTO)

Oligarsi su se pojavili devedesetih godina, nakon kolapsa Sovjetskog Saveza i promena na njihovom ekonomskom tržištu

Ruski oligarsi oduvek su bili sinonim za sve najgore stvari koje se vežu za bogatstvo. Povezuju ih sa korupcijom i kriminalom, ali stvarnost je naravno daleko kompleksnija. Oligarsi su se pojavili devedesetih godina, nakon kolapsa Sovjetskog Saveza i promena na njihovom ekonomskom tržištu. To naravno to ne opravdava njihova dela, ali ih stavlja u malo drugačiji kontekst. To se vidi i po novijim generacijama bogatih Rusa koji čine sve kako ne bi imali isti imidž kao njihovi prethodnici.

Preporučujemo

Kad si najbogatiji čovek Rusije, onda te razvod košta milijarde dolara, evo i koliko!

Knjiga "Bilo jednom u Rusiji" govori o ruskim oligarsima kroz dve vodeće figure od 1994. do danas – Borisa Berezovskog i Romana Abramoviča, prenosi express.hr.

Boris Berezovski bio je matematičar pre nego što je shvatio da će se obogatiti tako što će preuzeti kontrolu nad bivšim državnim firmama. Bio je bliski saradnik Borisa Jeljcina, a prvih je godina podržavao i Vladimira Putina.

Berezovski je umro pod sumnjivim okolnostima u svom domu u Askcotu, u Engleskoj 2013., nakon velike svađe s ruskim vlastima i gubitka velikog dela svog bogatstva.

Berezovski je bio centralna figura neslužbene grupe moći, koja se zvala “Porodica” i bila je vrlo bliska Jeljcinu, a u rad grupe je bila uključena i Jeljcinova ćerka Tatjana, kao i njegov šef kabineta Jumašev. Tu je bilo i nekoliko saradnika Berezovskog, a član je bio i Roman Abramovič. Pričalo se kako se nijedno vladino imenovanje ne može da prođe ukoliko ga ne odobri “Porodica”. Glavni zadatak bio je pronaći odgovarajućeg naslednika Borisa Jeljcina.

Isprva su računali da bi to mogao biti premijer Jevgenij Primakov, ali s njim nisu mogli da nađu zajednički jezik i zadnje dve godine Jeljcinovog mandata dve strane su bile u žestokom sukobu. Cela je priča počela da se raspada kada je 1998. godine nekoliko agenata FSB-a, naslednika KGB-a, predvođeni Aleksandrom Litvinjenkom razotkrilo kako su njihovi nadređeni kovali zaveru da se likvidira Berezovski. Otvorena je istraga, zatraženo je hapšenje Berezovskog, koji je rekao da je istraga politički motivisana i za to je optužio Primakova. No, sve je završilo tako što je nakon nedelju dana povučen zahtev za hapšenje Berezovskog, a Jeljcin je smenio Primakova.

Nekoliko meseci nakon ovih turbulencija Vladimir Putin je izronio iz senke anonimnosti i 1999. godine počeo je njegov meteorski uspeh u ruskoj politici. Nagađa se da to može zahvaliti "Porodici”, naročito Berezovskom. Do kraja 1999. “Porodica” je nagovorila Jeljcina da proglasi svojim nasljednikom.

Nakon što je Putin postao predsednik, Berezovski i Abramovič bili su njegovi česti gosti, ali Berezovski se počeo sve manje slagati s Putinom i zamerao mu je neke odluke koje je donosio. Berezovski je u nekoliko navrata preko medija napao vladajuće strukture, te je jednom rekao kako u “nedostatku snažnog civilnog društva i srednjeg sloja kapitalisti moraju biti ti koji se trebaju direktno uključiti u političke procese”.

Takve se izjave nisu se svidele Putinu, kojem nije dugo trebalo da objavi kako neće tolerirati kritike koje dolaze iz medija koje kontrolišu oligarsi. Tako su na Putina krenuli napadi iz medija koji su bili u vlasništvu Berezovskog, a jedna od najgorih optužbi stigla je kada su direktno optužili Putina da je odgovoran za tragediju podmornice Kursk u kojoj je život izgubilo 118 mornara, jer, kako su objavili mediji, Kremlj nije dozvolio da im pomognu strane mornarice.

Berezovski je 2002. javno objavio da želi skinuti Putina sa vlasti ili silom ili mirnim putem. Pokrenuo je kampanju kojom je prokazivao sve navodne Putinove zločine - od zabrane slobode govora do rata u Čečeniji. 2003. godine odobren mu je azil u Velikoj Britaniji. Neko je vreme tamo boravio u miru, ali je 2006. opet ponovio da želi da sruši Putina, na što ga je tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Džek Strouv upozorio da ne planira nikakve zavere protiv Putina dok se nalazi na britanskom tlu, te je zapretio da bi njegov status političkog azilanta mogao biti doveden u pitanje ako nastavi.

No, ni Putin mu nije ostao dužan, pa je nakon što je Berezovski emigrirao u Veliku Britaniju protiv njega pokrenuto više različitih kriminalnih istraga. Za Berezovskog je 2006. stigao još jedan udarac. U Londonu je ubijen Aleksandar Litvinjenko, jedan od najbližih ljudi Berezovskog koji je javno progovorio da se planira ubistvo Berezovskog. Litvinjenko je otrovan polonijumom, a zbog tog je slučaja nekoliko ruskih diplomata proterano iz Britanije. Iako se britanska vlada nikada nije izjasnila o ubistvu, BBC je objavio da je ubistvo počinjeno iz krugova ruske vlasti, a taj je navod BBC dobio od izvora u britanskom parlamentu.

Druga je teorija bila da je Berezovski lično naručio ubistvo Litvinjenka kako bi "smestio" ruskoj vlasti i diskreditovao je međunarodnoj sceni, a tu su teoriju naročito forsirali ruski mediji bliski Kremlju. Berezovski se 2011. okomio i na Abramoviča protiv kojeg je pokrenuo građansku parnicu zbog ucene i nepoštovanja ugovora. Od Abramoviča je tražio odštetu od tri milijarde funti, što je postala najskuplja građanska parnica u istoriji Velike Britanije.

Dve godine kasnije, u martu 2013. Berezovski je pronađen mrtav u svom luksuznom domu blizu Askota. U zaključanom kupatilu pronašao ga je telohranitelj, a oko vrata mu je bio zavezan konopac. Njegov je advokat objavio kako je moguće da je Berezovski počino samoubistvo, obzirom da je nakon parnice protiv Abramoviča, koju je izgubio, zapao u ogromne dugove, te da je zadnje mesece svog života provodio tako što je prodavao sve vrednosti koje je imao kako bi pokrio troškove turbo skupe sudske parnice.

Do danas nije razjašnjeno je li se Berezovski ubio ili je njegova smrt bila nasilna, te ko je odgovoran ukoliko je tačna ova druga teorija. Nakon njegove smrti portparol Vladimira Putina je izjavio kako je Berezovski poslao pismo Putinu u kojem ga je molio za oproštaj zbog grešaka koje je napravio i tražio dozvolu da se vrati u Rusiju. Neki bliski saradnici od Berezovskog su rekli kako sumnjaju da je Berezovski takvo pismo poslao, jer da to nije bio njegov stil, ali tadašnja devojka Berezovskog, Katarina Sabirova u jednoj je intervjuu potvrdila da je Berezovski pismo zaista poslao.

- Rekla sam mu da će Putin to pismo objaviti i da to nije dobro za njega. Rekao mi je da ga nije briga, da mu je svejedno, da je za sve što mu se događa kriv isključivo on sam i da je to pismo jedina šansa koja mu je preostala - rekla je Sabirova, a pismo je Putinu navodno osobno odneo Roman Abramovič, koji je pismo primio od jedne osobe koju je Berezovski odredio da to pismo dostavi.

Putin je, opet navodno, odlučio oprostiti Berezovskom i dozvolio mu povratak u Rusiju. Roman Abramovič je pak karijeru počeo nakon što je napustio školu i pokrenuo biznis s dečjim igračkama, pre nego se obogatio na poslovima s naftom. Bio je praktički štićenik Berezovskog pre nego su se razišli. Autor Ben Mezrič ima i celi niz sporednih likova, ali ništa manje važnih, poput naravno Vladimira Putina, koji je bio vrlo važan za opstanak oligarha. Kada je prvi put postao predsednik dozvolio je svima da zadrže svoje bogatstvo, ali pod uslovom da mu se ne suprostavljaju.

Mezrič je knjigu napisao kao roman temeljen po istinitim događajima, a iza njega je već uspešna knjiga "Društvena mreža", prema kojoj je snimljen blokbaster o nastanku Fejsbuka. Oligarsi su u Rusiji pre svega opstali zahvaljujući politici koja je zbog svoje koruptivne naravi lako "zažmurila" svaki put kad bi im neko od novih ruskih bogataša napunio džepove.

Većina oligarha nikad nisu bili članovi Komunističke partije, ali su zahvaljujući raznim partijskim ličnostima ušli na ekonomsko tržište. S vremenom je njihova uloga u politici postajala sve veća dok nisu došli do toga da finansiraju političke kampanje svojih zaštitnika, pre svih Jeljcina i Putina. Iako ih je štitio Putin je pokrenuo najviše progona oligarha, a svaki od tih procesa bio je politički motivisan.

Berezovski i Mihail Hodorkovski bili su na vrhu Putinove crne liste. Za Berezovskog nikada nije otkriveno kako je umro, a Hodorkovski je nekoliko godina proveo u zatvoru.

(Telegraf.rs)