OVO JE BILA PRESTONICA PROSTITUCIJE U JUGOSLAVIJI: Makro Zlatko otkrio tajnu stranu grada o kojoj se malo pričalo
- Ovde sam i počela. Pet do deset hiljada po jednom poslu. Zatim me je uhvatila policija. Dobila sam mesec dana zatvora. Posle toga sam nastavila - otkrila je jedna prostitutka
Svaki 29. novembar, koji je u doba bivše SFRJ slavljen kao najvažniji praznik - Dan republike, vreme je kada se pojave mnogobrojni jugonostalgični tekstovi o JNA i pionirima, ali ovoga puta prenosimo zanimljivu reportažu iz 1971. godine o prostituciji u Zagrebu!
Tada je u Novom Sadu izlazio "Veseli svet", a reporter ovog "ilustrovanog časopisa, erotskog i literarnog karaktera", otišao je u Zagreb, koji je, što je mnogima malo poznato, bio centar prostitucije u Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji.
"Javna je tajna da je Zagreb jedan od gradova s najvećim brojem prostitutki u Jugoslaviji. Nešto više o organizaciji zagrebačke prostitucije, o kategorijama prostitutki, o mestima gde se pojedine kategorije okupljaju i o cenama "za uslugu" čuli smo od dvadesetogodišnjeg Zlatka L, jednog od zagrebačkih makroa.
Zlatko nas je dočekao pred "Dubrovnikom" na Trgu Republike. Imao je uske pantalone sa širokim manžetama, tamnoplavi sako i kaput šiven po meri od očigledno nekog uvoznog,najverovatnije italijanskog štofa. Kad nas je ugledao nasmešio se i pružio ruku.
- Stigli ste, dečki! Provesću vas malo kroz Zagreb i usput vam reći sve što vas zanima. Gde hoćete da vas prvo odvedem?
- Možda u Esplanadu?
Odmahnuo je prezrivo rukom.
- Esplanada?! Ne, ne bih vam to savetovao. Mnogo novca, a slab provod. Kad ima dosta gostiju, cene su i po dvadeset do trideset hiljada lira, dve stotine, pa čak i dve stotine pedeset franaka! U dinarima 70-80 hiljada . Ali u sajamskim danima, za dinare se ne može ništa uraditi. Samo konvertibilna valuta.
- A u Ricu?
Ponovno odmahivanje rukom.
- Ric je skoro isti kao i Esplanada. Cene su neznatno niže. Materijal je dobar, ne kažem da nije, ali treba imati love. Bez nekoliko cenera (desetohiljadarki) ne vredi ni ulaziti.
- Zašto su prostitutke u skupljim hotelima tako skupe?
Zlatko se nasmejao i podsmešljivo nas pogledao. Izvadio je iz pozlaćene tabakere jedan Kent i zapalio ronsonom.
- Zar zaista ne znate zašto? Konkurencija. Ne toliko konkurencija među prostitutkama, nego konkurencija među makroima. Osim toga, za "rad" u ekskluzivnim hotelima neophodno je pripremiti teren. Treba dobro stajati s konobarima, službenicima recepcije i ostalim osobljem.Naravno, to košta. Osim toga i makro uzima lavovski deo za zaštitu. Prostitutki na kraju najmanje ostaje iako ona ustvari najviše da. Ako hoćete, možemo otići do Esplanade pa razgovarajte s nekom od njih.
Pred Esplanadom gužva, kao i svako veče. Zlatko ulazi unutra i uskoro se vraća s jednom devojkom u mini-mini suknji. Lepa, visoka crnka, lakirane kose. Zlatko je dovodi do automobila u kojem ih čekamo. To je Zlatkova "zastava 1300".
- Kako ste počeli?
Nervozno je zapalila cigaretu, a zatim se okrenula ka nama na zadnjem sedištu.
- Prvo i prvo ja nisam "vi", ja sam "ti". Niko mi se nije obratio sa "vi" već dve godine, od kad sam došla iz Sarajeva. Tamo sam završila zanat ali nisam htela da radim za 70 000 starih dinara mesečno. Došla sam u Zagreb.
Pogledala je kroz staklo na gužvu pred Esplanadom.
- Ovde sam i počela. Pet do deset hiljada po jednom poslu. Zatim me je uhvatila policija. Dobila sam mesec dana zatvora. Posle toga sam nastavila. Kad su me "plavci" drugi put uhvatili, dobila sam deset dana, zatim su me upisali u registar i rekli mi da dva puta nedeljno moram da idem kod doktora na pregled, zbog opasnosti od zaraze. Onda sam upoznala Frankeca. On je poznavao pola Zagreba. Postao mi je prijatelj. Njemu sam davala skoro sav novac koji bih dobijala, a on me je zauzvrat "štitio" i nalazio mi povremeno bolje mušterije, one s dubljim džepovima, uglavnom iz inostranstva. Kad sam se posvađala sa Frankecom, Zlatko me je uzeo pod svoje. Ostalo znate i sami.
Ugasila je cigaretu u pepeljari, otvorila vrata i izašla napolje. Još jednom se okrenula pre nego što se umešala u gužvu pred Esplanadom.
- Idem, sada je najbolje vreme! Ćao!
Zlatko je upalio motor. Krenuli smo dalje.
- Najviše ih ima ovakvih, sličnih njoj. Samo, težak je to posao, dečki, kažem vam jer znam. Kad nema mušterija, nema šta ni da se jede. Onda se ide s prvim koga sretnu na ulici i to za hiljadu pa čak i petsto starih dinara ili za večeru. Većina njih su devojke bez ikakvog zanimanja, zatim dolaze radnice, kvalifikovane i nekvalifikovane, onda kućne pomoćnice srednjoškolke i studentkinje, uglavnom one koje su došle iz unutrašnjosti. Počnu kad nemaju novca, misle "samo ću jednom ili dva puta" a najveći broj nikada ne prestane. Tako je to, dečki, kažem vam.
- Razlikuju li se zagrebačke prostitutke po nekim kategorijama?
Zlatko je potvrdno klimao glavom.
- O da, pa naravno da se razlikuju. Ima ih nekoliko vrsta, zavisno od mesta na kome "ordiniraju", fizičkog izgleda i od onoga što nude - samo sebe ili ljubav u stanu, autu ili na ulici, u parku ili nekoj kapiji. To su one najniže.
- A koje su najviše?
Zlatko se samozadovoljno nasmejao.
- Staro je pravilo da su najbolje one prostitutke za koje policija ne zna. Gost ne želi nikakvu blamažu. A upravo takve su one koje su pod mojom zaštitom.
Izvadio je iz džepa svežanj fotografija i dodao nam ih.
- Pogledajte ovo. Sve su to lepe, mlađe i zgodne devojke. Uglavnom visokoobrazovane ili bar sa srednjom školom. Većina njih su udate žene. Možda ćete među njima prepoznati i žene nekih poznatih osoba - fudbalera, direktora, glumaca...
- Kako si ih upoznao?
- Mogao bih reći: profesionalna tajna - ali neću. Njihovi muževi su često odsutni, najčešće u inostranstvu. One su same, a još su mlade i... željne, razumete šta hoću reći. Ja im priđem u određenom trenutku i obično sve bude u redu. Prvo od njih napravim svoje ljubavnice a kasnije... Njihove brojeve telefona samo ja imam, samo ja im zakazujem sastanke i ugovaram poslove. Jednostavno, garantujem diskreciju i to apsolutnu diskreciju a uzimam izvesnu proviziju.
- Koje su ostale kategorije prodavačica ljubavi u Zagrebu?
- Ovo su bile one izvan kategorije. Inače, prva kategorija su takozvane barske dame i animir dame - barske lepotice, umetnice, trećerazredne pevačice, igračice i striptizete - sve su one veoma lepe i zgodne, a osim toga i znaju svoj posao odlično.
(Telegraf.rs/Izvor:Yugopapir)